Просветни гласник

Д-Р ЂОРЂЕ НАТОШЕВИЋ У СРБИЈИ 1 ) (1867—1868) — Прилог историји српских школа —

1 Писмо мнннсшра Цукнћа Државном Савешу. — Рад Нашошевнћев на уређењу српских школа у Аусшрнјп. — Уговор нзмеђу мнннсшарсшва н Нашошешћа. У писму које је упутио 1867 године Државном Савету, министар Цукић, као заступник министарства просвете и црквених дела, извештава да је нашао згодног човека за преуређење школа. Тај човек, који располаже стручним знањем у просветним стварима, и који је то своје знање и на делу успешио показао, био је још поодавна од њега зват, али му је тек сада могуће да се стави министарству на услугу. Пошто он долази са стране, док се не упозна са приликама наше земље и њеним уређењима, положај његов морао би бити испрва привремен, и то, према положају који је имао у страној служби, морало би му се дати место референта у министарству просвете. Д-р Ђорђе Натошевић — на њега је мислио Цукић — стајао је у то доба пред једним завршеним делом, које је чинило епоху у историји српских школа у Аустрији. У времену од десет година — 1857 године га је поставила бечка влада за школског саветника — успело је Натошевићу, неуморним радом, да у српске школе на оној страни унесе потпуно нови дух педагогије. Осим нешто мало знања молитава, читања, писања и рачуна, деца из старе школе нису уносила у живот ништа више. Место дотадашњег начина учења читања срицањем, које се отезало две и три године док су деца научила разликовати слова, Натошевић је, одмах прве године свога управљања српским школама, завео учење читања гласовањем, и спојио га са учењем писања (5сћгеЉ1ебеип^егпсМ). Оно што се читало на словенском језику или учило напамет, морало се сада да протумачи. У старој школи рачун се учио механички и без многог разумевања; Натошевић захтева примену евристичког !) Израђено на основу још неупотребљеног материала који се налази у Државној Архиви и у покојниковој оставини. ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК. I кљ., 1 св., 1923. *г"—1.