Просветни гласник

Просветни Гласник

посвећује томе да му улије религијске принципе. Ручну наставу дају прави радници. У париским школама непознате су школе за анормалне. Ако дете не може да напредује, оно понавља разред: отуда тај резултат да многа деца не пређу читав круг наставе. Постоје, међутим, у извесним школама специални разреди за заосталу децу, којој се нарочито предаје ручни рад, с одличним резултатима. Захваљујући врло прецизним наредбама, дисциплина је добра. Скандинавлц јој се диви, али изгледа да му је тешко веровати да се она постиже не прибегавајући насилним средствима. Како? пита се он: ни „пацки", ни шамара, ни шамарчића, онако узгред? Што је најлепше, то је да је највећа казна искључење од школе за недељу дана — недељу дана допунског распуста! Али ту су разноврсне награде, и ђаци се труде да не буду кажњени да их не би били лишени. Дечја забавишта, која су темељ основних школа, заслужују свако честитање и чине част Француској. Реформа моралног васпишања. Д-р Отокар Каднер публикује у чешком часопису Средња школа један занимљив чланак о реформи моралног васпитања, из кога ми вадимо следеће мисли: Морално васпитање треба да удружи принципе духа и воље. Ваља допунити моралне максиме вршењем моралне акције: то вршење треба да буде с једне стране позитивно, да води јачању људске активности, и с друге стране негативно, да гледа да победи неповољне мотиве. У тој методи васпитања не треба занемарити интелектуалну дисциплину, која треба да буде превентивна више но репресивна, да убеђује и нарочито да морализује, да ствара енергију, активност и одговорност. Али да би ученик био свестан одговорности, треба да има, после почетне — боље оштре но благе — дисциплине, могућност да се сам слободно одлучује. Да би се постигао тај циљ, писац тражи за чешке школе умерен облик ученичке аутономије, колективна ђачка друштва, и специалне листове, — средства помоћу којих ће спонта.ча активност доћи да замени устајалу пасивност садашњих песника.

Књиге и часописи послани Уредништву: В. В. Зјењковски, Руски мислиоии и Евроиа (Гогољ — Славјанофили — Херцен — Толстој — Достојевски — Н. Ф. Фјодор — Н. ]. Даниљевски — К. Љеонтијев — Евразијци). Приредила и предговор написала Исидора Секулић. — Загреб, издање „Нове Европе", 1922, С. 100, цена? Ме1оИка зко1е гасЈа, ос! Ог. Јиге Типса. — 2а§геђ, газрасауа кпј1хага 5. Ки§Н, 1922. С. 224, цена? (Кпјшпса ргакИспе рес!а§о§Јје. Кааоуј ујегђаошса 2а§гећаске V. Рес1а§05ке 5ко1е. ЈгсЈаје О-г Јиге Типс, рго! ргакИспе рес1а§о§јје).

БИЗЛИОГРАФИЈА

Уредник, СВЕТИСЛАВ ПЕТРОВИЋ Душанова улица бр. 5, Веоград.

Државна Штамиарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд.