Просветни гласник

Просветни Гласник

(у Беранама „физичка развијеност изврсна, духовна способност одлична"), док, обратно, у местима где нису најбоље здравствене прилике, или тамо где има ученика са недовољном исхраном, има их и анемичних, са рђавим склопом груднога коша, млитавих мишића, итд. 2. Боловање ученика. — Из разлога које ћемо навести, није на крају ове школске године било поузданих података о свима врстама болести од којих су ученици и ученице боловали. Отуда статистика о боловању ученика није могла бити потпуна, али и они подаци који су стигди били су ра.чноврсни, те је због свега тога та статистика морала сасвим да изостане. Ипак може се слободно рећи да су ове школске године шарлах и дифтерија јесењих и зимских дана, а грипа пролетњих, владали готово у свима местима где има средњих школа. И ако се зараза по негде није јављала у већем обиму међу самом средњешколском децом, опет су школе биле распуштане да би се у њима извршила потребна дезинфекција. Школе пак у којима је зараза узимала маха, распуштане су по неколико пута. Распуштање је вршено по тражењу школског лекара или градског или окружног физиката, а време распуштања је било негде краће а негде дуже (с продужењима и 2—3 месеца). Да би се при појави заразе поступало свуда подједнако, одржана је у Министарству Просвете конференција просветних радника и лекара из Министарства Народног Здравља, и плод те конференције је Правилник за сузбијање заразних болести по школама, који је прогшсало Министарство Народног Здравља, а Министар Просвеге усвојио и расписом ОНБр. 5678 од 14 фебруара 1922 препоручио свима школама да се у будуће приликом заразе управљају по њему. 3. Лекарски ирегледи. — По закону о средњим школама бригу о ученичком здрављу позван је да води школски лекар. Његове дужности прописане су Правилником за школске лекаре, и по њему лекар је дужан „да се стара о здрављу и правилном развитку поверених му ученика, и да школској власти даје потребна обавештења у здравственим питањима". Лекар, по Правилнику, прегледа зграду, намештај и прибор у почетку и на крају школске године; ученике такође у почетку и на крају школске године; прегледајући ученике, бележи у нарочитим табелама висину, обим груди, тежину, јачину, слух, вид итд.; походи школу бар једанпут месечно и контролише хигиенске прилике у њој, а за време заразе то ради чешће; прегледа и лечи оболеле ученике, и о томе води евиденцију; предаје хигиену; крајем године подноси директору извештај о свом раду у тој години, итд. И кад би се овај разноструки посао школских лекара могао изводити у свима школама, било би несумњиве користи по нашу средњу школу и њене ученике. Али, поред тога што је многи корисни посао школских лекара данас неизводљив, има школа у којима у опште ове школске године није ни било лекара. (Косовска Митровица, Параћин, Никшић, женска на Це-