Просветни гласник

Годишњак Средн.их Школа

ванима у овој школској години види се у табели насшавници по сшруци, и о овом односу су наглашавали како директори средњих школа, тако и инспектори наставе и министарски изасланици за многе школе. б) Знатан број насшавника Руса, од којих је, поред извесних радника који су чинили част нашој средњој школи, било и наставника са недовољно спреме, као и оиих који никако нису могли савладати наш језик. в) Као последица факата изложених у тачци а и б, била је чињеница да су у неким школама, како научни предмети тако и вештине, погдекад чак и у највишим разредима, долазили у сасвим несшручне руке. г) Са оскудице у опште у наставницима, а нарочито у стручним, дешавало се да су у школама, особито у скоро отвореним, сем заступника директора и једнога или највише два стручна наставника, сви остали наставници били стални хонорарни шш хонорарни од часа, те тако, поред нестручности у раду, нису могли имати довољно аушоришеша код ученика и њихових родитеља. д) Посшављења и премешшаји насшавника у шону школске године у понеким школама били су чести. Због такве честе промене у наставницима, поделе предмета на наставнике и распореди на дане и часове вршени су у више махова. е ) Изнето је већ у којим је школама са нагомиланосши ученика и ученица био већи број одељења него учионица, и у којима се морала изводити полудневна настава. Следећи примери показаће све незгоде у школама са гаквом полудневном наставом. У мушкој гимназији у Новом Саду на пр., због тога што је било 23 одељења са сва три наставна језика а свега 12 учионица, „држала су се предавања по цео дан. Пре подне имала су предавања 12 српских одељења, а по подне 2 са српским, 8 одељења са маџарским и 1 са немачким наставним језиком. Пре подне је настава трајала од 8 ћ до 12 ћ 15™, а после подне од 13 до 17 зими, а лети од 13 до 17 ћ 30 т , те су часови тада трајали само по 40 ш . У подне морао је бити размак од 45™ ради ветрења, а увече се морало штедети осветљење. У мушкој гимназији на Цетињу морало је радити 7 одељења пре а 6 по подне, када су предавања почињала у 14 а трајала до 18 часова. Међу ученицима који су похађали школу било их је и из околине, те су по неки зими после свршених часова ишли по 2 часа преко снежних сметова и кршева. Слично је у многим школама у унутрашњости, па и престоничким. Због смене морало се дешавати да, по распореду часова, у једној учионици пре подне седе у клупама ученици I разреда, а по подне у истим клупама ученици VIII разреда, или обрнуто; да пре подне ради разред са мањим бројем ђака, те их је у клупама по 2, док је по подне у тој истој учионици разред са већим бројем, те у клупама мора да седи и по 4 ученика; у једној учионици се пре подне држе научни предмети, а по подне, и ако није