Просветни гласник

74

Проскетни Гласник

за једну годину. То долази махом од анархије која влада у расподели заната и занимања, и од нереда у одређивању позива. Ништа није деликатније од избора професије. Тај избор је, међутим. остављен скоро увек случају. Користи које представљају извесни занати нису довољно познате, те младићи наваљују у „слободне професије", и ту се злопате, док други занати, које би они успешно вршили, остају без особља или су попуњени неспособнима. То жалосно стање потиче из два узрока. Прво, људи не познају довољно саме себе, као што не познају ни способности које изискује свака професија. } ) Друго, ни индустрија, ни државне власти, ни заинтересовани, не труде се у опште да створе један центар за одређивање позива који би скупљао тачне податке о људима и професијама и који би их објавл^ивао. Занатске школе које снабдевају индустрију и трговину, администрације и банке миогобројним особљем, нису ништа "урадиле да би њихови ученици лакше дошли до места. Изишавши из школе, млади људи морају тражити посла сами и на срећу. Са своје стране, послодавци су чекали и још чекају да радници дођу њима на ноге и траже службу. Уреди за налажење посла тако су несавршено организовани, да више лиферују неспособне и неквалификоване раднике него квалификоване и припремљене за једну одређену струку. Губитци у времену и снази који произилазе из тога нереда у запославању. исто тако су знатни као они које проузрокује слепи избор позива. Та двогуба тешкоћа на путу је да добије једно решење у научној организацији одређивања аозива код младих људи. Установа је скорашња, али даје највеће наде. Ми имамо у њу неограничену веру, али нам обазривост налаже да не тражимо од ње оно што она не може дати. Питање рационалног распореда способности је одвећ тешко, те се не усуђујемо веровати да садашња наука има у својим рукама његов кључ, и да ће још колико сутра сваки човек бити на свом месту. Али није ли нрва дужност човекова да тражи самог себе, да посматра своје личне способности, да упознаје своје личне навике и сграсти, све то да би могао „успешно да дела"? „И када нам се, по Сгосе-у, -) наше сопствено биће открива, када јасно гледамо у свој живот, тада уместо неспокојства долази мир редовног и сигурног рада, са поразима и победама, са радостима и горчинама, али са сталним погледом на циљ, то јест на главни правац којим треба ићи". ') Већина људи и жена, каже Н. О. О. Со1е, нису никада имали среће да одлуче шта треба да буду или да раде, којим начином живота да живе, иити да сазнају коју врсту рада треба иаабрати. То би, међутим, био подстрек првога реда за произвођаче оба пола. — М. О. Б. Со1е, ^ађонг т 1ће СоттопжеаИћ, стр. 218, 219; Лондон, 1919. 2 ) В. Сгосе, 1а рћИо&орћ1е Ле 1а ргаШ/ие, стр. 145, 147; Париз, А1сап, 1911.