Просветни гласник
90
Просветнн Гласник
Као школски референт Натошевић је прегледао и средње школе. О овом раду упознао нас је Натошевићев биограф Варађанин. Министар Цукић је тражио од Државнога Савета да Натошевић буде примљен у службу привремено, па кад се упозна са приликама у Србији и њеним уређењима, да му се да сталан положај. Зато је и склопљен уговор између Натошевића и министарства на годину дана. Када је Цукић престао бити заступник министра просвете, у току Натошевићевог боравка у Србији, у министарству просвете се изменило неколико министара. На неколико дана пред истеком уговора, тадашњи министар просвете извештава Натошевића да од 12 септембра, када рок уговору истиче, престаје бити школски референт при министарству просвете, „пошто правитељство није намерно исти уговор с г. Натошевићем понављати". Разлог што Натошевић није и даље задржан у служби, као што је то Цукић хтео, можемо да тражимо једино у оном нерасположењу које је Натошевић изазвао против себе строгим судом и оштрим изражајима што их је изнео у извештајима. У комисији састављеној од министра Црнобарца било је људи који су, као надзорници, имали непосредног утицаја на развиће школства. Милован Спасић, Сава Срегеновић и Милан Ђ. Милићевић били су и сами школски надзорници, а сада су ушли као чланови у комисију за претрес Натошевићевих предлога за реформисање школа. Натошевићева оштра критика стања школа увредила је ове људе, а Спасића већ и зато што се Натошевић изразио врло неповољно о његовом Мешодичко-дидакшичном насшављенију. За рђаво стање школа у Србији, Натошевић често криви и саме власти, па и министарство, и назива их пустима и глупима. Без сумње, то је био разлог што се Натошевић морао да уклони са референтског положаја, „али свакојако долазак овога човека и његова оштра критика била је од велике корисги српској школи" — као што је морао да призна касније баш онај који је, свакако, био један од оних који су тражили ово уклањање. 1 ) ДИМИТРИЈЕ КИРИЛОВИЋ
г. Министру, као гакоко, које у највећој мерп заслужује да се о државном трошку шта.мпа, и као школска књига уведе у наше основне школе, — па како је г. писац при израђивању овога дела велики труд положио, то школска комисија мисли да заслужује да му се за уступљење истог дела призна и достојна награда, и то да му се да најмање 60 ф}:, то јест шесдесет комада царских дуката. У Београду, 9-ог јула 1868. Школ. ком. бр. 732. За председника члан школ. комисије Јосимовић. За деловођу члан школ. комисије Д-р Шафарик". 1 ) М. Ђ. Милићевић, Исшорија Педагогије. Београд, 1871, стр. 540.