Просветни гласник

102

Просветни Гласник

У екскурсији је учествовало 6 ученица, 20 ученика, директор, 3 нахтавника и 2 наставнице. Циљ је био : „упознавање једног дела нових крајева уједињене Отаџбине", а правац: Параћин Сталаћ — Крушевац — Краљево — Манастир Жича — Чачак — Ужице — Кремна — Вардиште — Сарајево — Груж — Дубровник — Ерцег-Нови — Манастир Савина — Котор — Ерцег-Нови — Сарајево — Брод — Београд — Параћин. Путовање је трајало од 13 до 29 априла. Излетници су донели „врло много утисака са овога дугога пута" и стекли „доста новога знања, нарочито историјско-географскога". Они су се „још једном уверили да је путовање најкориснија школа, или бар једна од најкориснијих". Седмодневну екскурсију су извршили наставници са ученицима реалке у Вршцу, од 3—10 јуна, ради упознавања отаџбине, у правцу Вршац Нови Сад — Карловци — Београд — Вршац. Тродневне екскурсије су биле у овим школама: Алексинац, кроз Сићевачку Клисуру (геолошкогеографска); II женска Београд, до Радујевца (јестаственичко-географска); Врање, Манастир Св .Прохор Пчињски — Куманово — Врање (геолошкогеографско-историјска); Крушевац, до Жиче и Овчарско-Кабларске Клисуре (географско-историјска); Куманово, Манастири Скопске ЦрнеГоре (историјска); мушка Ниш, на Власину (јестаственичка); Улцињ, по Боки Которској; Србобран, Нови Сад Раваница — Јазак — Беочин (ради упознавања земље); Суботица, Фрушка Гора. Једнодневне и полудневне екскурсије имале су скоро све школе, али само по неке више пута. Овакви излети су вршени или у циљу телесног вежбања, или ради чисте забаве и проводње ученичке по чистом ваздуху и лепој околини, или, најзад, ради научног објашњења и проучавања каквог географског или јестаственичког појава који се находи у најближој околини школе. Вредно је најпосле напоменути да су средње школе у нас почеле понова уводити у живот стари лепи обичај изласка целе школе у најближу околину у најлепше годишње доба, о Ђурђеву-дне. Ђурђевски уранак је ове године извођен само у Србији и Црној Гори; извеле су га ове школе: Алексинац, Ваљево, Велес, Куманово, женска Ниш, Нови Пазар, Охрид, Призрен, Прокупље, Беране, Никшић, Подгорица, Улцињ и мушка на Цетињу. X. ЂАЧКЕ ДРУЖИНЕ Ђачке дружине по средњим школама у Србији почеле су се оснивати још шездесетих година прошлога века; у Црној Гори и у Бачкој, Банату и Барањи, оне су постале тек по ослобођењу. Оне у Србији су све до рата биле чисто литерарне и, по речима проф. Д-р Миливоја Павловића 1 ), „нису биле средина која диже и васпитава и негује једну идеју. Оне су биле позорнице субјективних литерарних способности ') Венаи, св. 8, књ. VII, 1922, стр. 583.