Просветни гласник

Васпитање и ручни рад

109

мањег богаства материалних представа, зависи и већа или мања слобода и лепота писменог говора. Ми мислимо да је настава, засноваиа на ручном раду, најспособнија да то потпомогне и оствари. Пошто таква настава (која се ослања на ручни рад) продире у саму суштину ствари, у његову праву природу, то она заједно с тим васпитава и истинитост и искреност, те ће се деца, кад добију такво васпитање, клонити празне фразе, — она ће се старати да, макар и обичним и простим речима, увек изражавају саму језгру ствари, да ириђу право ка самој језгри своје мисли, и да се испуне одвратношћу према свакој празној бујици од речи и према магловитом лутању „црквом око крста". У броју недостатака данашње наставе треба да урачунамо и то што она не само да не доприноси образовању јединства свести, него га непрестано још ремети, — прво својим наглим и невезаним скакањем од предмета наставе ка другом, које скакање ствара међусобно невезане групе представа, и друго, неразумним кљукањем ученичких глава свакојаким шљамом. И стога морамо радосно поздравити и прихватити радну наставу, као најбоље и најпоузданије срелство за развитак мишљења које има целине и свезе. јер рад, с једне стране, сам разјашњава познавање оних предмета на које је упућен, а с друге стране, он напредује, одмиче и у потпуној мери исказује сву своју васпитну силу, у толико у колико се он ослања на изучавање примењених струка знања. Од оног доба од како је васпитавање и образовање почело занимати умове, показало се да успех на том пољу зависи од јачине пажње која падне у део оригиналним индивидуалним особинама васпитаниковим. Радно васпитање је на најбољи начин подешено за културу индивидуализма. Ми мислимо да ће право на индивидуалност, право на слободан развитак урођених особина, дарова и наклоности, бити најбоље зајемчено помоћу наставе на темељу производног ручног рада. Васпитавање, засновано на производном раду, доноси корист не само рагвитку ума, него је оно потребно и за изградњу воље и карактера. Савремена опште уобичајена система или не обраћа пажњу на ту страну васпитавања човека, или је забашурује. Темељну измену на боље у том погледу можемо очекивати само у том случају ако производан рад буде стављен у темељ васпитавању. Песталоци вели: „Сваким даном учитељу нашем је бивало све јасније да је вредноћа и рад, физичка производна делатност, за човечји род доиста свето и вечно средство за сједињење свих његових разноврсних сила у једну целину — у силу човечности".