Просветни гласник

Предлози за нашу просветну управу

139

Још веће зло је да у покрајинама нису познати српски закони. Директор средње школе прими одлуку која се позива на тај и тај члан тога и тога закона. Али он нема тај закон, нити га познаје, па нема ни Службене Новине, јер дозвољени кредит није довољан да би се школа могла на њих претилатити. Чак се у самом министарству дешава да се у случају потребе не може наћи која уредба. Зато би требало што пре издати један зборник свих школских закона и уредаба. Овакав зборник спрема се за средње школе. Потребан је и за основне, високе и друге школе. У будуће мора се и Просвешни Гласник уредити тако да служи административним потребама школе. Просвешни Гласник има да објављује не само личне промене, него и све законе и уредбе о школама. На крају године имао би се додати азбучни преглед по лицима и по стварима, те да сваки може брзо наћи уредбу или закон о којој ствари. Од времена до времена, сваких 5 или 10 или више година, могао би се издати опет нови зворник свих прописа који још важе. Крајем прошле године дошао је у Министаретво Просвете један чиновник посланства Чешке Републике да тражи податке о нашим школама. Није ми познато да ли је добио тачне податке; вероватно да није. Треба зато да имамо преглед свих наших школа и просветних завода, да можемо услужити свакога ко тражи податке. Министарство за богоштовље и наставу у бившој Аустрији издавало је сваке године Јаћгђисћ б.ег ћдћегеп 5сћи1еп Оз^еггекћз. У овом „годишњаку" биле су забележене све високе, средње и стручне школе, код сваке школе кратка историја дотичне школе, број ђака и разреда у оној години, имена свих наставника и подаци о њима: место и година рођења, струка и предмет, датум постављења. Мени је овај годишњак врло добро послужио кад сам свршио университет и тражио службу на средњој школи. У службеном листу нашао сам имена суплената који су постали професори, помоћу овог годишњака нашао сам предмете за које су били оспособљени. Тако сам сазнао да је један суплент моје струке из реалке у Љубљани постао професор у другом месту, јавио сам се у Љубљани, и добио службу у реалци. У службеном листу поменутог аустријског министарства објављивао се сваке године број ђака појединих средњих школа, број слушача појединих факултета високих школа, број кандидата који су положили професорски испит, по предметима, итд. Годишњак наших високих, средњих и стручних школа служио би родитељима и ђацима да би могли наћи подесну школу за постигнуће потребне спреме. Досада нисмо могли уредити све како треба, али се морако спремати да све буде што уредније. У том циљу су написани и ови скромни ретци. ФРАН ВАЈДА