Просветни гласник

138

Просветни Гласнвк

ПРЕДЛОЗИ ЗА НАШУ ПРОСВЕТНУ УПРАВУ Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца састављена је не само из три дела, како би се могло закључивати из њенога имена, него из седам различитих управних јединица: 1. Предратна Србија; 2. Маћедонија и друго што је било под Турском; 3. Црна Гора; 4. Далмација и Словеначка, које су биле под Аустријом; 5. Бачка, Банат и Барања, које су биле непосредно под Угарском; 6. Хрватска и Славонија, које су имале своју аутономију, особито на пољу просвете; 7. Босна и Херцеговина, које су биле под заједничком аустро-угарском управом. С погледом на ниже школство, била је без сумње најбоље развијена Словеначка. То се види већ по броју наставника основних и грађанских школа, којих Словеначка има преко 3.000, или 1 учитеља на 300 сгановника, док у Хрватској и Славонији 1 учитељ долази на 600 становника, у Далмацији на 600, у Босни и Херцеговини на 1400, у здруженој територији Србија, Црна Гора, Бачка, Банат и Барања на 600 становника. Ови бројеви ваљда нису сасвим тачни (број учитеља узет је из буџета за 1922/23 годину), али у великом сигурно одговарају истини. Најмање школа било је у крајевима под Турском. Јасно је да се тако различне прилике не могу изједначити преко ноћ. Учитељи основних и грађанских школа ујединили су се још 1919 године, професори средњих школа 1920 године, да у заједничкој организацији раде за изједначење и напредак школе, да бране своје сталешке интересе. Међутим, наша просветна управа није ишла за овим примером наставника: није позвала у централну управу стручњаке из свих делова државе, да ови у заједничком раду изаберу најбоље што која покрајина имаде, те да створе једну јединствену просветну политику, да прелаз у нови правац буде свима олакшан. Сада, у петој години наше нове велике државе, наше Министарство Просвете управо још увек није друго него нека врста покрајинске управе за Србију, Црну Гору, Банат, Бачку и Барању. У Министарству Просвете нема никога коме би била тачно позната уредба школства у Хрватској, Далмацији, Босни и Херцеговини, а за Словеначку потписани је први дошао као референт у Министарство, и то само за средње школе. Без познавања појединих делова ради се на изједначењу школства. У сврху уједињења издају се одлуке, које не постизавају свој циљ, него проузрокују срџбу у појединим покрајинама. Ка1ига поп 1'аси баНиз, па и школство не сме правити скокове; измене морају да воде обзира према постојећим приликама, да се наслањају на њих и да се врше постепено. Зато је потребно да се у Министарство Просвете позову стручњаци из свих покрајина.