Просветни гласник

Одрођивање позива у школама

141

Дакле, стварно одређивање иозива неће се више ограничити на неколико пробних разговора у критичном тренутку када дете напушта школу и када се спрема да уђе у непознато поље занатског живота. Све мере које ваља предузети ради тога судбоносног периода биће уведене у саму школу, и расподелиће се на разне године школовања. Извесне земље већ су пошле тим путем. У Америци, Немачкој и Аустрији, у великом броју школа воде се личне школске листе. На више листића стављају се све белешке о физиолошким, психичким и моралним особинама детета, обим његовог знања и школски напредак, па чаки извесна обавештења о његовим родитељима. Стварање тих листа и њихово уредно вођење изискује, истина, од учитеља један прекоредан рад, и бојати се да те белешке не буду вођене на брзу руку и не даду довољно јасну слику о сваком ђаку. Због тога, уреди за одређивање позива интервенишу код учитеља и наставника да би их заинтересовали за ту установу и објаснили им њену важност. Саветници позива посећују с времена на време школе, прегледају личне листе, присуствују часовима и упоређују своје утиске са оним што је назначено на листићима '). У више швајцарских кантона, у Француској, Белгији и Луксенбургу, где још нема правих школских листа, учитељи су обавезни да прибирају обавештења о личним способностима ученика, а исто тако и о њиховим тежњама за будућност. Али оне не улазе активно у испитивање чисто професионалних способности и обично се уздржавају да утичу на одлуку родитеља и деце. У осталом, ни сама настава није упућена у том правцу. Школски програми садрже све, изузев оно што се најнепосредније тиче детета: његов будући занат. Чак и у самим практичним школама које имају за сврху да стварају раднике и надзорнике, ђаци науче много корисних ствари, али рад и позив обично остају изван наставе. Учити љубави према раду и величати идеал доброг заната, — није ли у томе, међутим, најлепши задатак васпитнога дела ? Лишени могућности да се ближе упознају са каквом професијом, ђаци француских „виших основних школа" — да само њих наведемо — најчешће одлазе у канцеларије, банке или у државну службу! Ма да су сви били намењени индустрији и трговини, једва ако један мали број пристане да ради надзорнички посао, само да не би остали сељаци или радници као њихови родитељи. Видели смо да је рат у великој мери смањио углед белих руку, пискарања и државне службе. Чиновнички

стичког министра Ји1ез 1)ез1гее~а у ОгапсЈе Кете од 1 фебр 1922. — Законски предлог КатеП-^ауа! (Француска) тежи да установи сличне реформе у школама. — За разне системе брзог напредовања најбоље обдаренихученика, вид. НегћеНШооЉгои', Вп^Шезз ап(1 Ви1пе&& т сМШгеп, Филаделфија, 1920, и \\ 7 . Н. Но1ше5, 8сћоо1 Ог§аткаИоп апс1 Оге ЈпсИрИшп сћШ, Уорсестер, Оаујб 1921. ] ) Види обрасце тих листнћа у додатку 1. (стране 4, 5, 6 и 7) у поменуто.ч делу Роп*е§пе-а, стр. 232 —237.