Просветни гласник

144

Просветни Гласнпк

поверен искључиво Занатским коморама, или чак ако би био остављен научничким лабораторијама. Техничко одабирање и смештање радника и психо - физиолошко испитивање само су посебни делови тога посла, као што су други његови делови статистика тржишта рада и расподела заната. Нужна је једна широка организација која ће се моћи ослонити на факултете и на послодавачке и радничке синдикате. Ни спремање саветника позива, ни редовне анкете по школама, ни пропаганда у јавном мнењу, не могу дати успешних резултата без једног снажног тела које ће досезати и школу и индустријски савет. једино независни Институти су у могућности да окупе специалисте за двоструко изучавање деце и заната, и да набаве оруђа и справе неопходне за тестове и опите свих врста. По Роп1е§пе-у, једаи национални Уред за одређивање позива треба да врши следеће послове: 1. сгварање Кабинета за одређитње позива гш целој земљи; 2. организовање анкета и испита у циљу стварањазанашских монографија; 3. проучавање најбољих метода за учење за.наша, које би се могле применити на младе људе рационално упућене; 4. организовање годишњих школсних анкета; 5. стварање нарочитих курсева за физичке радове, разреда за припрему шегрта у којима би се имале будити и откривати подобности; 6. издатње књига, брошура, летака и т. д.; 7. организовање курсева и предавања ради сшварања савешника позива, итд., итд. 1 ) Први задатак присталица научног одређивања позива је, чини нам се, да шире модерне идеје у свима друштвеним круговима, како код индустриалаца и занатлија, тако и код радника. Забележени успеси су, нема сумње, врло задовољавајући, нарочито у Америци и у Немачкој, али рутина ни из далека још није побеђена. Многе земље још и не мисле на систематско позивно упућивање. У другима, као у Француској, још се задовољавају радом Занатских комора. Један карактеристичан предлог Г. УегШ-а предвиђа за те Коморе следеће задатке: Одређивати позив ког младих људи, утврдити правила о шегртском уговору, организовати расподелу шегрта и контролисати како живе и како раде, одредити између индустрија и заната оне који ће бити обавезни да држе шегрте, и одредити број ових последњих. Занатске Коморе ће бити састављене пола од послодаваца, пола од радника. Ако овај законски предлог — на коме се задржавамо због сличности француских привредних прилика са условима наше земље — буде изгласан, уверени смо да ће пракса показати да без систематске помоћи науке није могућно ни стварати шегрте ни одређивати позив код деце. Што се тиче сарадње послодаваца и радника, изгледа нам да је ту предлагач вођен најбољим намерама, али није предвидео да та сарадња не

Ј ) Пом. дело, стр. 229.