Просветни гласник
Одређивање позива у школама 143
4. — СТВАРАЊЕ ИНСТИТУТА ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЗИВА Ни сама школа није довољно јака помоћница одређивања позива, и она то неће бити све дотле док је не помогну, обавесте и наоружају централни организми великог и несумњивог ауторитета. До данас одређивање позива није ни у једној земљи организовано као права национална установа. Постоје, у више земаља, уреди, месни или обласни, засебно или уз какав университет или високу школу. Како се пак те изоловане установе све више развијају, и како су трошкови око њих сваким даном већи, мораће се приступити потпунијој централизацији у националном, па чак и у интернационалпом оквиру. Међународни Биро Рада у Женеви (Вигеаи ЈгДегпаНопа! (1и ТгауаП, 1п1егпа(шпа1 оШсе о* 1.аћоиг), који сам још није активно отпочео да се бави тим питањем — и ако редовно објављује резултате разних установа — играће зацело улогу споне између свих земаља које примењују одређивање позива, и коордонисаће њихове напоре у том правцу. Већ су приређена три конгреса за изучавање психотехнике примењене на одређивање позива." С јесени 1920 држао се један сличан конгрес на инициативу Института Јеап-јас^иез Коивбеаи у Женеви. 1 ) У 1924. држаће се четврти конгрес лримењене психотехнике. Улога Института (уреда или кабинета) за одређивање позива четворострука је: 1. да служи као посредник између родитеља и школе, деце и индустриалаца; 2. да предузима кораке код власти и да врши пропаганду у јавном мњењу; 3. да снабдева школе, радничке организације и родитеље инструментима за анкете и обавештења (упути, упитници, плакате, и т. д.); 4. да спрема саветнике позива и организује нарочите курсеве за упознавање учитења са методама посматрања и исграживања. Одређивање позива не би могло никако изићи из прве фазе (одабирање одраслих радника и шегрта), ако би рад на позивном упућивању био
') Извесне старије установе врше опите с намером да упућују омладину у избору позива: У Швајцарсксј: Институт Јеап-Јас^иез Коиззеаи (Женева), циришки Институт за психологију и Рез(:а1о221'апит у Берну; — у Белгији: РасиКе (1е Рес1о1о§1е у Брислу, 1пз1Ј1и1'з 8о1уау (Брисл), Университет Рада (Сћаг1егоЈ), босШе с!е рес!о{есћше; — у Француској: босШе АНгес! Вше1, ЈпзНМз с1е рес1а§од1е е! сЈе рзусћо1о§1е на Сорбони, 1пз«Ш(: с1е рзућо-4есћпЈ^ие проф. Ј. М. [^аћу, више Занатских школа, и ОШсе (ГопепШшп рго{езз10ппе11е у Страсбургу, којим руководи Ј Роп1е§пе; — у Немачкој: Институт за психологију рада у Берлину, Институт за истраживања која се тичу професионалног живота придодат Високој школи у Манхајму, Висока техничка школа у Шарлотенбургу, Институти у Лајпцигу, Хале (створен 1920, итд). У Хамбургу, професори 51егп, О. 1лртаоп и др. издају и ВеИге/{е гиг 2еИ$сћг. аег ап§еп'ап(Ие Рзућо1о^1е, у којима објављују разне монографије из области одређивања позива; у Аустрији: лабораториуми за психологиј/ на университетима у Бечу и Инсбруку, итд.; — у Сједињеним Државама сви университети имају по једно одељење за одређивање позива. Велики УосаИопа1 Вигеаи у Бостону заслужује да се нарочито помене.