Просветни гласник

146

Просветни Гласник

XII. СНАБДЕВАЊЕ ШКОЛА Финансирање по буџетским дванаестинама јако је ове школске године ометало правилно снабдевање школа. Истина, кредити на личне издатке, плате и додатке, отварани су увек на време, са нешто застоја по гдегде око хонорисања наставника за прекобројне часове. Али су зато кредити на материалне расходе (огрев, осветљење, канцеларијски материал, намештај и др.) били у већини случајева и недовољни и врло неуредно отварани. Отуда су неке школе на крају школске године имале неисплаћених рачуна, јер нису биле у 'могућности платити их сумама које су од финансијских управа добијале (од многобројних примера навешћемо да је на пр. III мушкој гимназији у Београду отворено на име свих материалних издатака од 1 јануара до 1 јула 1922 год. 3500 дин., а само електрично осветљење у школи изнело је од јануара до марта преко 4000 дин. Због овога су некоје школе биле принуђене прекидати за извесно време рад, и то баш онда када је требало да је он у највећем јеку, јер није било кредита за — огрев). Овоме недугу били су, по нашем мишљењу, разлог два узрока. Један је у нашој сложеној администрацији (кредит, на пр., за март и април 1922 године отворен је једној гимназији 17 марта, а за јануар и фебруар исте године 6 априла). Други је у томе што буџет за рачунску 1921—1922 годину није био примљен у Народној Скупштини, већ је једноставно задржат ранији, а у њему су биле предвиђене суме за издржавање оноликог броја средњих школа колико их је било онда када је буџет склапан. Како су у току школске 1921—1922 године отваране нове средње школе и неким гимназијама додавани нови разреди, то су буџетске дванаестине, одређене за један број школа, имале да се деле на већи број њих. XIII. ПОТПОМАГАЊЕ СИРОТНИХ УЧЕНИКА Раније су се већина ученика са села, а и сви сиромашни из вароши, издржавали иослуживањем "по имућнијим кућама, а одличнима је међу њима помагала у неколико и држава благодејањем, као и школски фондови. Са промењеним економским приликама и под много тежим и неприличнијим условима но пре рата, овај начин ученичкога издржавања „губи онај примордиални карактер и преживљује се". Тако ове школске године у Србији није било више од 300 ученика и 30 ученица за које се зна да су послуживали. и то за стан и храну, зашто су многи од њих, поред рада у кући, морали још и нешто у новцу доплаћивати. Од интереса је да у Ј. Србији и једном делу Ц.Торе није било ђака који су послуживали, нешто због тога што тога обичаја тамо нема („за ученичка послуживања ово место не зна" — Охрид), а нешто због скупе хране, и што се нема где да послужује. Ни у једној школи у Банату, Бачкој и Барањи није било ученика који су послуживали.