Просветни гласник

Годишњак Средњих Школа

147

Помсгћ ове школске године указивана је сиротним ученицима на разне начине, које ћемо овде редом навести. 1. Благодејање. Узроци поменути у одељку о снабдевању школа вреде и за благодејање: и оно је добијано неуредно и недовољно. По готово једнодушној изјави свих министарских изасланика и старешина школа, благодејање није ученицима било довољно ни за опште школске потребе. Због великог броја ученика и отварања нових школа, и, услед тога, повећавања броја благодејанаца, морале су се суме, одређене Правилима о благодејању и благодејанцима, редуцирати на тај начин што је динару одређена иајпре вредност 0,32 дин., а потом 0,25! Тако је дошло да је последњих месеца благодејање било минимално, а уз то су и те, више но скромне суме, исплаћиване неуредно (у једној школи на пр. пред Ускрс исплаћено од једном све благодејање од јануара до краја априла). У Банату, Бачкој и Барањи није ове године ни у једној школи било благодејанаца, пошто у њихову буџету није било партије за то. 2. Ђачке шриезе. Одмах по ослобођењу била је заснована на широкој основи исхрана сиротних ученика по ђачким трпезама. Но због великих издатака, а ограничених сума у буџету, постепено се њихов број сводио на мању меру, тако да их је ове школске године било још у: Велесу, Куманову, Новом Пазару, Охриду, Приштини, Скопљу, Смедереву. Оне су се издржавале од помоћи Минисгарства Просвете (Нови Пазар просечно месечно 12.000 дин., Куманово 7.500, Приштина 6000 Охрид 2.700, и т. д.), даље од помоћи округа или срезова и општина, разних хуманих удружења, прихода са концерата, ученичких улога. Н. Пазар је имао магацин намирница као поклон једне стране мисије. Ученици гимназије у Призрену хранили су се у Призренској богословији, а храну им је плаћала држава. У Петровцу (Бачка) трпезу је издржавала тамошња општина. 3. Интернати и конвикти. Интернати су били у женској гимназији на Цетињу и у Џомбољу. На Цетињу је сав намештај (како у кухињи и трпезарији, тако и у спаваоници) поклон делом Америчког Црвеног Крста, а делом Министарства за Социалну Политику. Ученице плаћају за издржавање. У Џомбољу су ђаци српског одељења имали свој, а ученици немачког одељења свој интернат. Оба је издржавала општина, поред друга два за које су сами ученици плаћали. Конвикт је био једино у Панчеву. Издржаван је од ученичких улога, а стан је дала Српска Православна Црквена Општина. Док су све трпезе и интернати поникли у самој школи и њима рукују старешине школа уз припомоћ наставника, дотле је Средњешколска Матица постала изван школе и изван земље. Крајем 1917 године било се прикупило у Солуну око стотину деце ратне сирочади. Да не би пропала, пошто су била остављена сама себи и опасној солунској улици, прихватише их неколико добрих људи, основавши 20 децембра „Српску 10*