Просветни гласник

158

Просветни Гласник

жење изјављује да је независно од сваке политичке странке, али је у ствари социалистичко. Оно гоји хуманитарни идеал, и, са своје скупштине, из Берлина јуна 1920, оно је упутило једну пацифистичку посланицу педагозима свију земаља. Председник му је чувени берлински професор Паул Естрајх. С њим у сагласности, Д-р Карсен, други један убеђени реформатор борбеног духа, покушао је, истина без успеха, да организује стару кадетску школу у Лихтерфелду. Пошто је школска реформа прописана Уставом, влада једужна да је изврши. Међутим, не постоји у царевини Министарство Просвете. Царско Министарство Унутрашњих Дела замењује га. У том Министарству главна личност која има да се брине о реформи јесте државни подсекретар Шулц. Он је социалиста; још 1904, на социалистичком конгресу у Бремену, он је тражио нов закон; своје полемике резимирао је у књизи Г)ег \Уе& хит Кекћз8ски1§е8еГ2 (Лајпциг, 1920); он је припремио онај велики школски конгрес који се сакупио у Берлину јуна 1920; он је председник великог Удружења радничке младежи, које броји око 100.000 младића са мање од 18 година, и које је нада социалистичке странке. Г. Шулца помаже КеГсћззскиШизвсћизз. Ова комисија, коју сачињавају специалисти изасланици свију немачких влада, створена је у октобру 1919; она замењује, али са много широм компетенцијом, немоћну КекћззсћиМотттГоп (Царско-школску комисију), која је постојала пре рата; она је недавно припремила пројект закона о школама за целу царевину, закона који ће прецизирати чланове Устава; али, привремено, још је остављено разним владама да раде како налазе за сходно у погледу рефорама. Лозинка реформатора јесте ЕтћеИ$зсћи1е. Као што то сама реч казује, ЕткеНззсћик је унитарни школски систем. Демократска идеја не допушта да се у друштву одрже одвојени слојеви, касте, сталежи. Људи су слободни и једнаки, и сви имају подједнако права на развитак свог образовања. Деца имају дакле да уче заједно у општинској школи; не сме више бити богаташких и сиромашних школа. После неколико година заједничке наставе, сиособности деце показаће се, и онда има да почне разликовање и умножавање школа, на име основних и виших школа. техничких школа, класичних или модерних гимназија. Али тада неће једно дато дете, благодарећи свом рођењу или материалном стању,. бити уписано у ову или ону врсту школе; свако ће ићи у ону школу у којој ће, према својим природним способностима, имати могућности да до максимума развије те своје диспозиције. ЕшћеИззсћик сачињава дакле једна повезана целина школа које све имају за основу једну општинску основну школу (Огипдзсћик), строго заједничку. Назив ЕткеНззскик је веома карактеристичан ; он намеће схватање је динства опште наставе, коју је учинио филозофски потребним