Просветни гласник

Школска реформа у Немачкој

159

факат да свиљуди у суштини имају исту природу и једна :о достојанство, ма каква била њихова функција у друштву. ЕтћеИ$5сћи1е намеће неку врсту педагошког монизма, као што солидарност поданика једног народа намеће социални монизам. То схватање је социалистичко. Оно тежи, по речима једног реформатора (Вајга), социализацији ума; култура није ничија привилегија, она је колективно добро од којег сваки треба да сме слободно узети што хоће или што може. ГгеГе Ваћп скп ТисћИџеп! Широко поље способним људима! ЕшћеИззсћик је истовремено проглашена за АгдеНззсћик, школу рада. Овде, понова, имамо посла са социалистичким схватањем, које је с особитом јасношћу изложио подсекретар Шулц у свом делу В1е 5сћи1ге/огт с!ег ЗоааШетокгаИе (1. издање 1911, 2. изд. 1919). Не иостоји никаква надмоћност интелектуалног рада према ручномраду: у осталом, све више ће буржоазија увидети да је по њу боље ако уме да се служи својим рукама; настава има дакле бити интелектуална и ручна истовремено. Болшевиста Луначарски изразио је ову теорију на следећи начин: школа мора бити, што је више могуће, у Еароши радионица, а на селу мајур. Треба учити радећи. Ботаника се има учити негујући биљке, геометрија мерећи предмете ; с тогаће се настава пружати, што је више могуће, на чистом ваздуху (пруски указ од 30 јуна 1920). Понегде су извршени покушаји практичког остварења; споменимо ЛгдеИззсћик социалисте Сајнига у Шарлотенбургу, и 6аг(епагдеН55сћи1е Хејнеову у Новом Келну. Али Хамбург је на челу покрета. У многим хамбуршким школама, не види се више да ђаци седе пред учитељем, и, прекрштених руку, мирно слушају његово предавање; разред је пун ларме; мање књига, а више делања. Корист је у томе што нема досаде; незгода је пак, разуме се, у томе што се компромитује дисциплина и што се ученици навикавају да буцу неприљежни и ћудљиви. Нова школа греба да што више личи на општину {Оетет&е), и то је опет једна социалистичка доктрина. Идеал је да ученици живе у заједници. Школа има дакле бити, што је више могуће, интернат. У Линденхофу (у Лихтенбергу, близу Берлина), ученици су у интернату: они спавају, обедују и раде у малим групама назватим породицама. Стара кадетска школа у Литерфелду, отворена у свом новом облику 5 маја 1920, и друге кадетске школе у Потсдаму, Наумбургу, Кеслину, Валштату и Плоену, изгледало је да могу бити претворене у грађанске интернате. Један од најпознатијих немачких педагога, Д-р Винекен, управљао је, још прошле године, у Викерсдорфу, једном пољопривредном школом, неком врстом колоније у којој наставници и ученици живе заједно. Намерава се да се створе, под именом школских заједница (ОетешсћарззсћШеп), неколико школа исте врсте; те школе ће бити у ствари сличне установама које су се пре рата звале 1.апб.егг1ећип§$ћете, и које су биле сличне француској школи у Рошу. Врло је интересантан