Просветни гласник

184

Просветни Гласник

чланак је Станојевић погрешно разумео: он је гшсан само за предавање географије у VIII разреду, јер је она од 1921 год. добила своје засебно место међу предметима најстаријег разреда гимназијског и реалног. Отпада, према овоме, примедба да „ни сами стручњаци нијесу у свима питањима (о методи и саставу наших географских уџбеника), па чак ни кардиналнима, сугласни". И још једна примедба писцу реферата. „Хисторијски приказ Југославије" који је дошао, по њему, баш на своје место у овоме уџбенику, није то што је Станојевић желео. Ово што је Јурас дао у почетку своје књиге, јесте пре историја постанка Југославије, не историја Срба, исгорија Хрвата и историја Словенаца. Неумесно је што Станојевић тражи даиУстав буде унет у уџбеник: малим ученицима то није потребно. Станојевић прима да је Јурас потпуно задовољио и успео са овим уџбеником, али није рекао јесу ли и подаци у уџбенику поуздани. Мени ће бити дужност — то је главно што ме нагони да допуним приказ Станојевићев — да то овде кажем, прелазећи тако на садржину дела. На сваки начин, одмах морам истаћи да овај Земљопис заслужује особиту наклоност, тим пре што је његов писац Далматинац. Већ по садржају своме, по плану и распореду географског материала, овај уџбеник приказује собом једну пријатну новост међу географским уџбеницима нашим; овим пак никако не смем рећи да је дело и приближно Меликовом близу. Ја не знам Лукасово, нити познајем довољно Модестиново дело, али ће Јурасово свакојако бити иза одговарајућег Радивојевићевог, које је несумњиво иза Меликовог. Противно досадашњим уџбеницима, Јурас је добру трећину у своме уџбенику дао физичкој географији, другу антропогеографији и етнографији, а трећа говори о општем географско-топографском прегледу покрајина из којих је Југославија састављена. И то ми се врло свиди. Али оно без чега Јурас није могао бити, јесу извесне погрешке, које желим да у друго издање не уђу, те их овде износим. У наменклатури треба: Ђевђелија, Ниче, Нередска (стр. 12.), Ђердап, Велики и Мали, и у њему Казан (стр. 16.), Радовљица, Палић (стр. 17.), Постојинска Јама (стр. 19.), Требишњица (стр. 23.), Сињајевина (стр. 25.), Рашка (стр. 26.), Радика, Неродимка (стр. 27.), Јежевац (стр. 28.), Осоговс, Чемерник (стр. 29.), Крупањ (стр. 49.), Ужице, - а, - у (стр. 50.), Динара (стр. 81.), Војиловица (стр. 95.), Костолац (стр. 99.), Врање (стр. 100.), Ћотина (стр. 109.), Кавадарце (стр. 115.), Пљевља, - ваља, - вљима(стр. 115.). Друга врста погрешака тиче се извесних непотребности за уџбеник. Такве би биле: на стр. 13. о упоредним површинама европских држава; на стр. 39. о статистици и пописима становништва; на стр. 53. о цркви, не о религијама, У трећој су врсти оне грешке за које је писац узимао градиво из дела другог или којег још даљег реда. Такве су: на стр. 19. о црвеници у долинама и пониквама коју је ветар нанео; на стр. 19.