Просветни гласник

Б е л е ш к е

191

недељно да раде са децом, и тиме ће потреба постављања нових учитељских снага знатно да се смањи. Ако се у исти мах повећа број ђака у појединим разредима, као што је у пројекту, онда ће Министарство моћи да уштеди заиста лепу своту. По статистици недавно објављеној видимо већ свеже резултате тога економског експеримента: у току последња три месеца 1922 иступило је из учитељске службе — због старости, слабости или других разлога — свега 196 учигеља и управитеља, а примљено је у службу само шест нових кандидата. Таква изгледа статистика у Лондону, а нешто слично томе и по осталим местима у Енглеској. Продужне школе у Енглеској. — Занимљиво је пратити судбину ових школа са обавезном и бесплатном наставом за девојчице и дечаке од 14—18 година, ако, по свршеној основној школи, не намеравају ступити у гимназију или у какав технички завод. Завео их је бивши Министар Просвете, Фишер, својом Уредбом од 1918, којом је допунио Школски закон од 1902. С једне стране, те продужне школе бг'ле су поздрављене радосно, и жалило се само што оскудна материална средства не дају могућности да се отворе свуда него само у Лондону и Бермингаму; с друге стране опет, бунили се родитељи што ће им се деца задржавати од посла и губити зараду, пошто је Уредба прописивала да се у школи проведе сваке седмице бар трипут по пола дана. Међутим, у току 1922 искрсле су нове материалне тешкоће и принудиле Министарство да укине и оне продужне школе које су, и ако за кратко време, веома успешно вршиле своју функцију у Лондону и Бермингаму. И тада, цело јавно мњење — иначе тако ретко једнодушно — сложно се било дигло да спасе те продужне школе. Осетили су корист од њих и ђаци и родигељи и послодавци, али влада је пронашла да одвећ скупо стају, и пред тим факгом морао је да падне сваки други разлог. Но ако је Министарство Просвете избрисало из свог буџета трошкове за продужне школе, установа ипак није пропала, као што би се извесно догодило у нашој земљи. Дожаву је заменила приватна инициатива, и до сада у Лондону је отворено једанаест продужних школа за 18.000 ђака. Ипак, то је мало када се зна да је у продужним школама у Лондону било 46.957 девојчица и дечака у току школске године 1921-1922. Иастава је, дакако, бесплатна, а рачуна се да ће се за оних једанаест школа из нриватних извора издати 80.000 фуната. Ђаци могу долазити у школу од 9 часова пре подне до 5 после подне. У распореду су ови предмети: енглески, француски, математика (нарочито трговачки рачуни), природне науке, техничко цртање, рад у дрвету и металу, домаће газдинство и физичке вежбе. Ко хоће, може да учи вођење књига, стенографију и писање машином. У изгледу је да ће и друга места, по угледу на Лондон, још у току ове школске године отворити потребан број продужних школа приватном инициативом. Школа и учење. — Велики напор новатора — пише у једном чланку Швајцарски учишељски лисш (бсћ^ејгетсће 1^ећгег2е11ипд) — управљен је противу школе за учење, 1^егпзсћи1е, и мора се признати да је досада знање било главни циљ васпитача, у пркос противних савета Русоа, Песталоција, Хербарга. Образоваги дух, способности, то је садањи циљ