Просветни гласник

198

Просветни Гласник

IV Приређивачи читанака имају обичај да народне песме, приче, па и пословицеи песме добрих песника, прекрајају по свом нахођењу, често без икакве стварне потребе, а стално на штету тих састава. У Лотићевој читанци за II р. једна народна песма (у Лотићевој читанци дат јој је наслов : „Мучен коњ") безразложно је скраћена, те се у Лотића почиње овако: „Коњјунаку беседио: већ су мени додијали" итд. Из ових стихова се не види каква смисла има оно већ, али се у народној песми то зна. У њој јунак пита коња : зашто га је оставио, на злу месту на Косову, и набраја му разлоге за то. Коњ одговара да није то и то, већ, итд. У Лотућа је додан један стих кога у народној песми нема: „зато тебеја остављам", који је сасвим излишан. У Чајковчевој читанци за III р. народна песма: „Крсно име" претрпела је извесне измене, потпуно непотребне. У стиху 2. место јарког стоји жарког; у 17. место „вашу чаршију" стоји погрешно нашу. Стихови 45—48 гласе у народној поезији: Па отиде доле у тамницу, Те сшавио сужњем вечерати, Вечерају, иију внно ладно, Сетише се лепе славе Божје, а код Чајковца: Па отиде доље у тамницу, Те сужњима дао вечерати, За вечером анјућ' рујно вино, Сјетише се лијепе славе Божје. Разумем да је други стих променио, јер је хтео да избегне тумачење облика „сужњем". Али зашто је трећи стих, живописан и леп, који тако лепо износи пред читаоца ову тамничну вечеру, заменио рогобатним стихом с партиципом ? Стих 48, због јужног говора прошао је још горе: прешао је из десетерца у једанаестерац, и тиме покварио размеру стиха. Тако је и са стиховима: „И убаве оне јасне св(иј)еће; „Па је Тодор ужегао св(иј)ећу"; „Сетише се л(иј)епе славе Божје"; „О убава л(иј)епа славо Божја". — Још су неки стихови предругојачени. Нпр., у Вука стоји: Да поаросим и леба и вина, а у Чајковца: да наиросим..., у Вука: Та један му два дуката даје, а у Чајковца: Један њему...\ у В.: „У то доба јунак пред тамницу", а у Ч.: у то доја... (са тумачењем испод текста да то значи: дојаха); у В.: Да ти кажем до две до три речи, а у Ч.:... неколико рени. Зна се да је израз две до три речи уобичајен израз народне поезије, јер га налазимо-и у другим песмама, а често и у обичном говору, и није га требало без потребе мењати. У стиху 84. м. осврше се стоји „окрену се". Стих 103., „донеси га двору господскоме", сасвим је изостављен, а унесен је у песму нов стих: „Тамница је кућа необична". Не знам из које је збирке узео Чајковац ову