Просветни гласник

0 читанкама за основне школе

199

песму, али у Вуковој збирци, најбољој и најлепшој коју има наша књижевност, не стоји овако како је у овој читанци. Има сличних измена и у другим песмама („у бој" м. на бој, „ све" м. ст, „здесна" м. с десна — „Полазак на Косово"). Из ове песме изостављен је један део, што нема никаквог оправдања. — У песми „Цар Лазар се приволи небеском царству", због јужног говора стих „а небеско увек и довека" прешао је из десетерца у дванаестерац („а небеско увијек и довијека"). Песма није довршена. У песми „Марко Краљевић и цар Константин" опет је због јужног говора стих измењен по слоговима („Дођоше ти до дв(н/)е сиротице". Боље је било изоставити предлог до, без кога се може, те би се одржао и десетарац и јужни диалекат: „Дођоше ти двије сиротице"). Али је у стиху: „И изгоре кула Аџагина" без невоље десетарац нретворен у једанаестарац, ма да овде диалекат није имао посла („И изгоре кула Аџ(«)агина"). У песми „Краљевић Марко и орао", реч орлушић из народне песме замењује се речма: „орлићи" и „орловићи". Песма „Моје село" означена је у Чајковчевој збирци као Змајева. У Вујанчевој читанци за II р. означена је у садржају као Змајева, а испод текста нема никаквог потписа. (И у читанци Протић-Стојановић. која је државно издање, означен је Змај као аутор ове песме.) У јовићевој читанци за II р. нема никаквог означења чија је ова песма. Само у читанци Благојевић-Станојевића означено је да је она од Ив. Трнског. Њу су различно мењали. У Чајковца она има пеш строфа, у јовића седам, у Вујанца и Благојевић-Станојевића осам. И рефрени нису у свима читанкама једнаки. — У Чајковца, наравно, нема помена о речи „српски", док у осталим читанкама има. („Ту се српски дише, српски чита, пише"). У свима је: „врти пуни", ау Чајковца „башче пуне воћа". Не разумем зашто је ова песма овако прерађивана. Знам да је било оправдано у Грчићевој песми „Поточара", кад су се прве две строфе хтеле употребити за дечју песму, речи: „А што млада сања, то цурице знаду" заменити: „А што мала сања, то анђели знаду", јер је Грчићева песма љубавна, а такве песме школска цензура не пушта у књиге ни кад су најблаже и најморалније. Али у песми „Моје село" није требало правити онолико промена. V Осим напомена о т. зв. „полезним знањима", имало би се још подоста замерити овим читанкама. У њима је много суве и некњижевне поуке. Не налазим да је корисно давати деци штуро штиво да би се из њега тобож научила нечему. Морал дечји развија се држањем наставника у школи и родитеља и свих старијих у кући. Примери уче најбоље, али примери живи, или бар лепо и изразито изнесени у књизи. Просте и невешто „срочене" приче, чија тенденција и сувише штрчи,