Просветни гласник

О читанкама за основне школе

203

теорије књижевности. Чим се има овако детаљисан уџбеник, и дете и наставник задовоље се теоријским знањем, и забораве на главну ствар — вежбу. Ове две књиге, иначе, написане су у главном добро и разумљиво, али има у њима, нарочито у оној за IV р., прилично штампарских погрешака. Чишанка за III класу пжно руских основ. школа од М. Поливке има све особине наших читанака. У њој су у главном исти одељци: о вери, о човеку и његову здрављу, о природи, о пољопривреди, занатима, трговини итп. У њој, као и у нашим читанкама, има пуно овога уског, чаршијског морала: даје се деци готов новац као награда за поштење (чл. 9, стр. 7), или отац чупа косу своме детету које је мучило животиње. И у њој има лоших стихова. Један одељак Змајеве песме „Вук и комарци" ушао је у ову читанку, али је превод много слабији од оригинала. У читанци је много чланака из појединих школских предмета. Не знам зашто је приређивач ставио чланак о слепом мишу међу написе о птицама, кад и сам признаје да је то сисар! Од свих читанака најслабије су Лотићеве, а најбоље су Јовићеве за IV р. и Чајковчева за III. VIII Рекао сам у главном све што сам имао рећи. Могао бих учинити још само две три напомене. Има и добрих састава у овим читанкама који премашају схватљивост ђака основних школа. Такав би био чланак уваженог књижевника Г. Богдана Поповића, и неке песме Дучићеве, Ракићеве, Шантићеве и др. Али како су то ствари од вредности, наставник може објаснити и њихову мисао и поједине нејасне стихове. Али има их који су незгодни по стилу, а нису ни од веће књижевне вредности. Такав је напис у III читанци Благојевић-Станојевића (стр. 99), „Најлепше одело и украс", који је сувише китњаст и реторичан. — Састав „У златном руднику Русману", из исте читанке, садржи много страних речи и израза којима је потребно дуго и широко објашњење. Такви су изрази: вагонети, стрма равнина, зупчаста осовина, механизам, специфична тежина, амалгам, концентрисан, филтар, базен, лабораториум, итд., итд. — У истој читанци чланке „Животиње у јесен" и „Живот животиња у зиму" треба спојити у један, те да се не би понављало шта раде у то време: пољски миш, јеж, медвед и слепи миш. Ја нисам хтео поименце набрајати све написе које би према мојем мишљењу о читаначком штиву требало изоставити. У том случају у извесним читанкама не би остало више од једног или два табака грађе. Мени је важније било да оценом правца, духа и тенденција у читанкама обележим какве оне треба да буду, и колико ове садашње нису рађене пажљиво и принципиелно. Главни Просветни Савет, који је већ показао јачу просветну радљивост и пришао извесним реформама, требало би