Просветни гласник

224

Просветни Гласник

Писање (диктат) по овом другом начину мора дуже да траје, да се деца на то разликовање веза добро извежбају. Докле ово не свикну, не сме се прелазити на писање из своје памети, то јест на праве писмене саставе. III. ПИСМЕНИ САСТАВ Пошто се ученици навикну на писање по диктату, али тако да сами стављају знаке интерпункције, прелази се на праве писмене саставе, то јест на писање из памети. И при овом писању има два ступња. Први је да ученици стварају реченице са наставником и одмах их пишу; а други је да сами смишљају реченице и напишу их. Ово друго је круна и завршетак у писменом саставу, кад ђак уме сам лепо да напише оно што зна. 1. Разговор о садржини иисања. — Вежбање ђака у писменим саставима врши се овако: Најпре наставник исприча ђацима неку кратку причу, а доцније и подужу. Причање мора бити лепо, прецизно и с краћим реченицама, а доцније и подужим. Затим треба ту причу да понове и ученици, разуме се прво најбољи, па слабији, докле је добро науче, јер треба добро да се зна оно што ће се писати. Зато ђацима треба казати да слободно питају при писању, ако нешто не знадну или забораве. Кад се садржина добро научи, прелази се на писање, овако. Рецимо да треба да се напише прича О корњачи и орлу. Треба најпре питати ђаке: Ко је од вас видео корњачу ? Опиши корњачу. Како се креће корњача? А ко је од вас видео орла? Опиши орла. Како се креће орао? А корњача? А што и корњача не лети? Шта има орао на ногама? Зашто су му те канџе? Е сад слушајте да вам испричам једну причу о корњачи и орлу. Једном окуни корњача орла да је научи летети. Орао јој рекне: „Остави се ти летења, па иди као што си досад ишла. Није летење за тебе." Корњача не хтеде послушати орла, него га стане и даље молити да је научи летети. Досади се орлу то мољење корњачино, ухвати је својим јаким канџама, издигне је, у висину, па је пусти, и рекне јој: „Хајд сад лети." Корњача падне на земљу, и сва се разбије. Сад треба наставник да исприча још једном овако исшо ову причу, па после ђаци. 2. Поука. — Да ли има деце и људи који по неки пут личе на ову корњачу? Која су то деца и људи? (Који хоће да раде оно што не могу и што није за њих, па се осрамоте или овако оштете). Треба ли тако радити ? 3. Писање. — Хајде сад да напишете ви ову причу о корњачи. Извадите писанке, пера и мастило. Шта ћете написати на средини за наслов ? (Написаћемо: Корњача и орао ). Каквим се словима пише наслов? (Крупним.) Напишите тако тај наслов.