Просветни гласник

Пиемени састав

223

Том приликом згодно се ученицима казују и знаци интерпункције, тако рећи на лицу места, ако то није вршено при читању. Понавља се правило кад се пише велико слово, и да се речи, на крају реда, раздвајају на слоговима. Поиавља се иравило да се реченице одвајају запетом и тачком, а везују свезама. Знаке интерпункције најбоље је научити раније. Они се најбоље науче при читању иародних песама. При оваком писању по диктату треба ученицима казати и то да сад не треба много угађати да слова буду баш лепа као обично кад се пише пропис, већ треба писати брзо, а слова да буду таква да их свако може прочитати. Чим који ученик напише, треба у себи да прочита и да поправи оно што је написао (ако има времена), док други напишу. По том мора да седи мирно и право, да другима не смета. За време писања наставник треба да обилази око ученика и упућује их у раду. При крају часа треба позвати неколико ученика да читају гласно што су писали, настављајући, а други сви да пазе у писанке као у читанке. При трећем оваком писању, и после, наредити да ученици размене писанке, аа да чишају шуђе рукописе. Кад наставник прегледа писање, поправке треба увек вршити црвеним мастилом, да се добро види шта је и како поправљено. Пошто се овако диктирајући напишу 3—4 стране, прелази се на писање по друкчијем диктату. Друго писање по диктату. — Код овог другог диктата наставник не казује знаке интерпункције, већ вежба ученике да они сами казују који ће знак где доћи. Ово је вежбање врло важно за писање које ће они после вршити сами из своје памети, без диктата. Да би ученици могли оценити који ће знак интерпункције кад ставити, наставник ће им увек казати по две реченице: претходну (написану), и ону што ће после писати, да се види њихова веза. Или, може их извежбати да се помажу и служе још и самим изговором наставника, који, читајући, код запете одржава глас на висини, а код тачке га спушта. При овом писању, дакле, мора се обратити пажња на логичну везу (смисао) реченица, и на тон изговора тих реченица. При томе суделују мишљење и слух. Овде је опет згодна прилика да се поново каже да се запета ставља између реченица које су у вези, а тачка између реченица које нису баш у тако тесној вези да се једна без друге не могу разумети, то јест ако после једне реченице долази нека нова мисао. Кад наставник изговори обе ове реченице, треба одмах да пита ученике који ће знак између њих доћи, и наредити им да тај ставе.