Просветни гласник

I

222

Просветни Гласник

ставног предмета „српски језик", и да је то знање потребно ученицима. У програму за 111 и IV разред, у одељку „Писање", тражи се — поред осталог — „писмено исказивање лакших испричаних чланака" и „писмени састави". У осталом, писменост спада и у онај захтев да школа треба да спрема своје васпитанике и за практични живот, који неизоставно тражи и писменост. Способност да ђак може правилно и писмено, поред говора, исказати оно што зна, и јесте циљ учења српског језика, а не знање граматике. Граматика је ту само средство за правилност говора и писања. А код нас се „српски језик* свео поглавито на граматику и читање. Заборавља се да баш у писању ученици треба да примене оно сувопарно, и с тешком муком стечено знање из граматике. Заборавља се да ће, без писмених вежбања, све знање те граматике отићи у ветар, и да га на другом месту немају где применити. Изучавати граматику без икакве примене, бесмислица је. Неспособност наших ђака да ма шта сами напишу, и туђи рукопис да прочитају, убија ужасно углед нашој основној школи у очима народа. Колико је наставника за то изгрђено и увређено од стране ђачких родитеља! Колико те грдње, баш пред ученицима, убијају углед наставнички! Колико се и ученици осећају понижени и увређени том грдњом, коју они нису ни мало заслужили! Зато вежбању писмености и писменим саставима треба дати много више важности, и поклонити много већу пажњу, него што је то до сад рађено у нашој основној школи, а у том погледу заиста се може доста урадити. Ни наставници ни школски надзорници не треба да дозволе да се не обрађује тако важна тачка из школског програма. II. ПИСАЊЕ ПО ДИКТАТУ Сад да видимо како треба вршити вежбање ученика за писмене саставе. Писмене саставе треба вршити по следећој подели и поступности, па се неће нико од ђака плашити, и мислити да се то не може обделавати у основној школи. Прво иисање по диктату. — Прво треба извежбати ученике да пишу по диктату. Наставник диктира неки чланак из читанке, а ученици сви пишу једно исто заједно. Пре писања треба ученицима казати како се зове оно о чему ће се писати или читати (наслов чланка), и где се то пише. У исто време, пре писања, треба им казати да се први ред не почиње баш с краја, већ за један прст даље од краја. Ово треба чешће напомињати.