Просветни гласник

О савременом правопнсу српскохрватског књижевног језика

221

добио, има извесних знакова по којима се види да се језичко осећање књижевника једним случајевима употребе х више одупире него ли другим, има у том правцу и неједнакости између западне и источне половине нашег народа, од којих прва са више правилности употребљава глас х; али се не може рећи да је све то дало иоуздан материал на основу којега се могу одредити нова или дефинитивна правила која ће показивати: шта је наш књижевни језик учинио од употребе звука х у нашој књижевности. То се још за неко време мора оставити будућности; а докле то не буде, употреба звука х мораће се обележавати у књигама као што су Правописи према теориским захтевима, т.ј. према оним диалектима нашим у којима се тај глас сачувао досада или према прошлости нашега језика, када још није било губљења овога гласа у нашем језику. И једно и друго има и великих тешкоћа и не даје увек дефинитивних резултата. То ће се видети и из Правоииса, а то ће се моћи констатовати и на основу извесног неслагања у одређивању употребе тога гласа и у стручнијој литератури. То долази, у главноме, отуда што се све речи са тим гласом не находе у оним говорима који су до данас сачували тај глас и што се сне не находе све ни у старим споменицима нашим из онога времена када се х није губило у нашем језику (т.ј. пре XVI в.). Али те ће се невоље при даљем испитивању у овом правцу којекако моћи савладати; остаје ипак и даље отворено главно питање о овом гласу у нашем језику — да се у уједињеном књижевном језику уједначи употреба овога гласа. Тада се тек она у одређеиим категоријама може огласити обавезном за целу област нашег књижевног језика. (Свршиће се) А. БЕЛИЋ

ПИСМЕНИ САСТАВ Предавања за IV разред основне школе I. УВОДНА РЕЧ Највећа, и оправдана замерка која се може учинити нашим основним школама, је та што оне не дају својим ученицима довољно писмености. Познато је да наши ђаци, по свршетку основне школе, не умеју да напишу добро ни једно обично писмо, а већ да прочитају какав рукопис, о томе ни спомена нема. Они умеју само лепо, калиграфски, да препишу угледне редове с табле или на пропису, или да тако преписују из читанака, али то је недовољно. Ко је томе крив? Криви су школски надзорници што то не траже, и наставници што то мало ко ради, а знају да је то саставни део на-