Просветни гласник

Шта је психологија?

253

гледа у извесном смислу просторна чак и у нашој глави 1 ), дакле као сама представа, као репродукована (замишљена) планина? А представе вида то изгледају мање или више увек, нарочито, разуме се, кад су врло живе (т. зв. фантазме и халуцинације). Оне су у том погледу врло различне нпр. од репродукције неког бола или укуса или мириса, од какве .музичке успомене, какве запамћене мелодије и других садржаја, који у много већој мери имају карактер непросторности. Штумпфова мисао је у ствари врло јасна, а то је, да спољашњи предмет, да његову „појаву", нпр. појаву једне планине, тако рећи њену садржину, њену пространост, — могло би се рећи материалност — не можемо (и ако је и она, пре свега, психички садржај) сматрати као психолошки предмет. Као такав, као душеван појав има се сматрати само унутрашњи доживљај или акт, или, како се Штумпф изражава, „функција" свести, којом се схвата предмет или садржина која нам се приказује као просторна. То је свакако потпуно тачно, и сличну разлику између акта свести, одн. свесности, која је једна и заједничка свима садржајима, и самих тих разноврсних садржаја, који су предмет свесности, чине и многи други психолози-). Али је питање: да ли се и како могу акт свести и његов предмет увек јасно разликовати ? Како да се одвоји садржај од схватања његовог, од свесности ? Како да се разликује представа, као садржина, од акта представљања као функције свеети? Шта су представе само као унутрашње „појаве", као душевни садржаји без „психичке функције"? Свакако може изгледати, најзад, јасно одвајање нпр. садржине гледања, у смислу спољашњих, обојених предмета, од функције гледања, тј. од осећаја вида (светлости, боја) као таквих, као осећаја, као свесних доживљаја. Али шта је „психичка функција" а шта „појава" код бола, глади, жеђи, умора, узбуђености? Где је граница која би јасно обележавала шта се код свесних садржаја има сматрати као појава или садржина, а шта као функција свесности, схватање, доживљај ? Или другим, више филозофским речима: где је граница између физичког или објективног и психичког или субјективног ? Објект и субјект изгледају првобитно нераздвојни. Зашто и кад говоримо ипак само о објекту, а кад само о субјекту? Тешкоћа одвајања психичких појава од физичких изгледа све већа што су психички појави

') Неки чак то изгледање тумаче тако као да су и представе (ппа«ез) просторне, само не тродименсионалне, но дводименсионалне! С. А. З+ гопјј, Тће па(иге о/ сопзаопзпезз (Тће Јоигпа1 о/ РћИозорћу, Рзусћо1о§у ап(1 баепИјк Ме1ћопз, IX, 21). 2 ) К. 8{итр{, Егзсћетипоеп ипА рзус1изсће РипкИопеп, 1907. Сличну разлику између „духовних аката" и „физичких садржаја" чинио је још Штумпфов учитељ Ф. Брентано (Рзусћо1о&Ге, 1874), а чине је и многи други психолози из његове, тзв. Брентанове школе. И ако се ово одвајање овде не схвата у метафизичком смислу, ипак је очигледна веза с Декартовим одвајањем пространости, као суштине материје, од мишљења као суштине душе.