Просветни гласник

32(5

Просветни Гласник 1

мошње грађанске школе. Од године 1914 није се готово ништа ново ни у једној школи набављало. Исто тако није било средстава да се за кабинете набави материал за поправку објеката у збиркама, нарочито у оним школама у којима су за време рата биле смештене војне установе. Школских вршова има свега у двема-трима школама. Научних средсшава за предавање живих језика није било нарочитих, али је зато у свима школама било довољно књига за лектиру при учењу живих језика. На жалост, то се не може рећи и за српско-хрватске књиге које би имале помоћи учењу нашега језика као обавезног предмета, јер је њихова набавка отежана због данашње иревелике скупоће књига. V. ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ Све школске зграде су зидане нарочито за овај циљ, и за све се може рећи да одговарају како педагошким тако и хигиенским условима. Истина, и у Словенији се може наћи зграда у којој нема довољно локала за смештај свих збирака, и у којој су ходници уски и тамни (Птуј), али их зато има потпуно модерних, и чак и импозантних. Већина зграда је својина месних општина (Крањ, Кочевје, Птуј, реалка Марибор, женска гимназија Љубљана), неке су државне (гимназија Љубљана и Марибор, реална гимназија Љубљана, Ново Место, Цел.е), а једна припада Љубљанској бискупији (Шент Вид). Ни за једну се од ових не плаћа никаква кирија. У приватним зградама су реалка у Љубљани (годишња кирија 6500 динара), главни део гимназије са два наставна језика Љубљана, и прва два разреда у Мурској Суботи (годишња кирија 375 дин.). Ови разреди су смештени у бившој католичкој школи, својини католичке жупе, а III и IV разред су у државној згради, у којој је и грађанска школа, и која је од прве удаљена 1 км. VI. ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ УЧЕНИКА Здравсшвене прилике у оишше по школама биле су ове школске године повољне, јер су готово све школске зграде удобне и хигиенске, школски простори здрави и видни, а уза све школе налазе се дворишта са довољно простора за одмор и игру између часова. Боловање ученика. Епидемија ове године није било ни у једној школи, сем што је у другој половини јануара 1922 забележена у Птују мрзлица (шпанска грозница). Здравље ученичко је у опште било повољно. Треба нагласити да је у многим школама известан број ученика услед сиромаштине слабо одевен, те се отуда, као последице назеба, у неким школама наводе међу ученицима случајеви груднога катара у свима стадијима (Ново Место, гимназија Љубљана). > " * 'Ш." ■