Просветни гласник

384

Просветни Гласник

IV. НАСТАВНА СРЕДСТВА У главном су слаба. Разни кабинети и збирке страдали су за време рата, неки више неки мање, па се отада нису поправљали и допуњавали због финансијских незгода. До душе, има школа са добрим збиркама, али у већини школа оне не могу задовољити потребе. Нове школе немају никаквих збирака. V. ШКОЛСКЕ ЗГРАДЕ Скоро половина средњих школа смештено је у зградама са још којом школом. У самом Загребу, од 6 средњих школа само 3 имају своју властиту зграду (обе гимназије и I реална), али зато I гимназија није ипак у својој згради, већ у згради са II гимназијом, у коју свако по подне долази још и виша девојачка школа, а у њеној згради су смештене обадве женске реалне гимназије. У првој реалној гимназији морала се због тескобе изводити полудневна настава. Друга реална гимназија смештена је у згради трговачке школе, због чега ова има обуку по подне. У Осијеку нема своје зграде женска реална гимназија, те је смештена у гимназијској згради и у једној градској згради. На Сушаку су у једној згради мушка и женска реална гимназија и трговачка академија. Реална гимназија у Бакру смештена је у згради поморске академије, у Петрињи и Крижевцима реалне гимназије су у истој згради са учитељским школама, а у Броду, Дарувару, Руми и Оточцу с основним школама. Довољно је школских просторија само у Госпићу, Кореници, Крку, Огулину, Сиску, Крапини, Копривници, Новој Градишци. Вировитици, Вуковару, Земуну и Сремским Карловцима. Већина је школских зграда у рђавом стању. Зграде у Сењу и Митровици су испод сваке критике. У добром су стању зграде у Кореници, Сушаку, Бакру, Огулину, Загребу (три), Копривници, Крижевцима, Бјеловару, Пожези, Вировитици, Осијеку, Вуковару, Земуну, Ср. Карловцима и Илоку, али и међу њима већи део захтева поправака. Школски намештај: једна трећина добар, једна осредњи, а једна истрошен и слаб. VI. ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ УЧЕНИКА У новије доба почела се телесном васпитању и здрављу ученика посвећивати нешто већа пажња. Видљив знак за то је постављање школских лекара, којих раније није било. Предавање из хигиене заведено је већ у свима средњим школама. Сем тога, у свима се средњим школама држала ове школске године предавања о заразним болестима, сушици, штетном утицају алкохолних пића. У овом правцу раде и ђачка апстинентска удружења, која се почињу оснивати по средњим школама. Већих болести није било много, те се обука могла држати без прекидања скоро у свима школама, сем у Загребу, Госпићу и Копривници, које су морале бити затворене 14 дана због шарлаха.