Просветни гласник

Б е л е ш к е

399

тернационална дисхармонија која дели људе у многобројне противничке таборе и смета обезбеђењу светскога мира. За учеснике на овоме конгресу са својим рефератима пријавили су се: из Белгије: Ог Оесго1у; из Немачке: Р. Раи1беп, виши школски саветник, Ог ЕПг. КоМеп ; из Енглеске: Непгу ШИбоп, С1оис1е51еу Вгеге*оп, ВеаМсе Епбог; из Француске: Ко§ег СоибЈпе!, ВегИег, ЕтПе Соие, Мте Јоиеппе, Ношагс! Н. Ваг1:оп; из Италије: Ог МогЦеббоп; из Аустрије: Бг 0«о Катте1, Рго! С1гек, Рг. Не1епе-К1ћ52; из Швајцарске: Сћаг1еб ВаисЈошп, Бг Ас1о1рће Регпеге, Бг С. О. Јип§, Негтапп Тођ1ег, Јас^иебБакгобе. После свакога реферата водиће се дискусија о њему на енглеском, француском и немачком језику, и издавати краћи изводи штампани на више језика. За време трајања конгреса биће приређена и школска изложба и неколико екскурсија у околину. Један део учасника имаће стан у 1пбШи1 (1еб Еббаг^б, где ће се конгрес држати, а остали имаће стан у хотелима. Цене су утврђене. Дневни пансионат стаје 13 швајц. франака, а недељни 80 швајц. франака. За упис се плаћа 6 швајц. франака до 30 јуна, а после 30 јуна 12 швајц. франака. За улазницу на све конференције плаћа се 25 швајц. франака, а за једну конференцију 1 *50 швајц. франака. Да би се олакшао долазак на конгрес делегатима из земаља са рђа^ом валутом, образован је нарочити помоћни фонд за то од добровољних прилога. Зато је потребно да учасници конгреса из земаља са лошом валутом претходно известе секретариат конгреса у коликој мери могу поднети трошкове у валути своје земље. Сваки учасник мора поднети благовремену писмену пријаву на прописаноме формулару. За ближа обавештења треба се обратити Главноме Секретариату Конгреса: Тће Ог§атгт§ 5есге1агу, ^е\у ЕсЈисаИоп РеНошбМр, „Магу!апс1", Ре^сћшогШ (Нег1б), Еп§1апс1. ј. п. ј. Еволуција и резулташи експерименшалне психологије. — Извод из једног чланка Ото Брауна, професора педагогије на Университету у Базелу, публикованог у Швајцарском педагошком часопису (5сћ\уе1гепбсће рас1а§о§15сће 2ећ:бсћгШ): Рођена око 1880, експериментална психологија се развила у радовима Вебера, Фехнера, Вунта, Сикорског, Бургенштајна, Лаја, Бинеа и Симона, Бобертага, Штерна, Мојмана. Она има специалне лабораторије, од којих су прве биле: Чикаго, 1899; Анверс, 1900; Петроград, 1901; Будимпешта, 1902; Милано и Париз, 1905; Женева и Лајпциг, 1906. Најбољи резултати који су досада добијени су резултати из интелектуалне области. Дати су, на пример, општи закони развића духа код деце: непрецизна синтеза — господарећа анализа укупна слика образована од тачно посматраних појединости. Проучено је нарочито неколико главних чињеница: пажња, памћење и средства да се развију одговарајуће способности. Један од најзначајнијих резултата био је установљење правила за избор елите (норме примљене на националном педагошком конгресу у Берлину 1920).