Просветни гласник

494

Просветни Гласник

ничком странком и осуди сваки пројект који би ишао на то да смањи издатке потребне за васпитање. Лорд Халдејн упозори своје сународнике ма факат да се Немачка после рата труди више но икад да развије своје економско и научно делање. Ма да је пристао на одлагање, наметнуто му од стране његових колега, Г. Фишер није престајао да указује на могуће реформе, да подстиче грофовинске савете, да предсказује за боља времена потребне напретке у средњој настави: ето, говорио је он, варош Манчестар је приморана да, из недостатка места, одбије упис у средње школе 3000 ученика способних да се користе тим школама! Неколико вароши отворише продужне школе. Лондон отвори своје јануара месеца 1921 : многи ученици се уписаше у њих, и на крају године Тајмс објави да су оне одговориле свима очекивањима својих оснивача и да су чак служиле економском животу у земљи, благодарећи везама између њих и посредничких предузећа за налажење рада. Али присталице штедње, подржавани од стране јавног мњења, нису предавали оружје. Они су успели да се образује један одбор коме је стављено у дужност да истражује све издатке који би могли бити одложени или укинути: тај одбор, назват по имену свога председника Џедов одбор, поднесе у фебруару 1922 један рапорт у ком предлаже да се буџет Министарства Просвете смањи за осамнаест милиона ливара стерлинга. Узбуђење је било тако велико да влада мораде одбити тај драконски програм: Министар Финансија изјави да ће се ограничити на редукцију од шест и по милиона ливара; Министар Просвете показа где би се у главном та уштеђевина могла извести: школе за ненормалне, лекарски прегледи и вечерње школе које су продужење средњих школа. Плате бише задржане по систему Бернхамовом; али се хтедоше наметнути учитељима задржавања за пензију. Истина, већина Доњег Дома унесе (јула 1922) извесне исправке у тај пројекат, те је на тај начин кабинет Лојда Џорџа претрпео један од ретких пораза које је искусио у садањој скупштини. Али оно што није мање значајно, јесте да су извесне вароши, истакнуте дотле својом делатношћу у корист школске реформе, почеле показивати нове тежње. Зар није савет лондонске грофовине, преображен скорашњим изборима, затражио од Министарства Просвете да га овласти, ако не баш да укине, а оно бар да обустави обавезне продужне школе (маја 1922)? 1 ). ') Од тада се тежња ка штедњи, ка одлагању нових издатака, све више манифестовала у влади. С тога је једно од главних наставничких удружења, №Копа1 Ре(ЈегаНоп оГ С1азз Теасћегз, на својој годишњој скупштини у Шефелду, пред крај септембра 1922, изгласало једнодушно, мање један глас, једну резолуцију којом осуђује назадњачку политику Министарства Просвете. Неколико недеља доцније, због промене владе, то Министарство је изгубило свога шефа, Г. Фишера, који се толико заузимао за наставу. Влада Бонара Лоа однела је победу на законодавним изборима благодарећи свом програму који је обећавао озбиљне штедње- Стога се одмах после тих избора почело говорити да ће се плате смањити, да ће се изменити оне „Берн-