Просветни гласник

Школска реформа у Енглеској

493

његова предвиђања. Најпре се морало заузети за повишење учитељских плата. Сви су признавали да је то потребно; у осталом, чланови наставничког кадра, груписани у једном снажном удружењу од 110.000 чланова (ИаИопа! 1Јшоп о{' Теасћегз), водили су оштру кампању упућену на јавно мњење и надлежне власти. Лондонски учитељи, налазећи да је Г. Фишер сувише спор у задовољењу њихових интереса, приредили су праву буку против њега на једном јавном скупу на ком је он имао да одржи говор. Добра воља није недостајала министру; али, како су месне власти, које самовољно располажу својим локалним буџетима, требале да пристану на та повишења издатака, споразум са њима није био лак. Најзад се успело да се образује један одбор од четрдесет четири члана, од којих су двадесет два били представници власти, а двадесет два представници наставничког кадра: то је Бернхамов комитет, тако назват по имену свога председника, лорда Бернхама (Вигпћаш), који унесе велику активност у управљање радом тога комитета. Он састави општи преглед чиновничких плата, утврђен 30 септембра 1920, и примљен званично од стране Националног Удружења Учитеља. Али су нове плате тешко пале грађанима баш у часу кад је почињала, пред крај 1920, кампања против расипања. Та кампања, коју су живо водили у Доњем Дому и у штампи противници владе, би лепо примљена у најразличитијим срединама. Она истаче као разлоге и друге велике издатке који проистичу из Закона о васпитању, као што је установљавање нових наставничких места, и нарочито, зидање многих школских зграда (а зна се колико данас кошта и најмања чатрља): влада мораде чинити уступке тој „кампањи за штедњу". Преговори између Г. Фишера и лорда Бернхама доведоше до споразума: да ће нове плате бити задржане, али да ће се задржати установљавање нових наставничких места. У исто време, влада изјави да ће, изузев изречно одобрење кабинета, сви планови који се односе на издатке још незапочете, бити привремено обустављени. Нађе се још један начин, веома досетљив, да се обуставе извесне мере које према закону постају извршне тек после рата: рат још није заршен, каже се у једном распису Министарства Просвете, пошто још није потписан мир са Турском; према томе одредбе, као што је она која забрањује смањивање броја часова за децу испод четрнаест година или она која допушта властима да продуже обавезно школовање до петнаесте године, немају још законску снагу. У осталом, и један закон о запославању и трајању рада (Егар1оутеп1: Ас{), који је ступио на снагу у почетку 1921 године, обустави примену неколиких чланова Фишеровог закона. Овај је ипак и даље имао многе и одлучне присталице. Неколико великих вароши протестоваше против одлагања одредаба које се односе на рад неодраслих; на годишњој скупштини трговачких и занатлијских удружења, генерални савет придружи се комитету који управља Рад-