Просветни гласник

500

Просветни Гласник

Емерсонове поуке за управљање животом, све и кад би их могао пронаћи кроз ово шаренило реченица, стихова, имена и анегдота? И како да измири разне супротности, које се овде-онде налазе у целој књизи? Емерсон на једном месту тврди да је „антихумано немати вере у моћ васпитања", док је у чланку Судбина износио мишљење да се „људи рађају са моралним и чак и са материјалним претегом" и да се „два брата по утроби рађају са опредељењима која се размимоилазе". Ако је истина да нас чува анђео Судбине, ако нам је у утроби материној одређено хоћемо ли бити морални и богати, и ако наш ембрио од четири дана одређује наш консерватизам или наше слободњаштво, шта ће нам онда Емерсонова упуства за управљање животом, и како се можемо њима користити? Шта је помогло оном вредном брату из народне приповетке Усуд што се убијао радећи, кад му је све ишло натрашке, јер се родио кад је Усуд делио аспре и џиџе? Не мислим више износити цитате. Цело је дело једна смеса сјајних опажања и површних погледа, научних истина и религиозних заблуда, трезвених идеја и детињских тумачења. Кад један гшсац хоће у исти мах да буде све: и научник и песник и филозоф и проповедник и свештеник и критичар — он не постиже у довољној мери ништа од свега тога. Било је потребно да Емерсон сведе круг свога разматрања и унесе што више јасности у излагање, а он је учинио обратно: узео је превише материала, али га је набацао у књигу у кратким, збијеним, исецканим реченицама којима би било потребно много тумачења па да се добро разумеју. И никаквог плана, никакве размере, ничега методичног; све је час развезано, час стегнуто у мртви узао. Емерсон у овој књизи не личи на добронамерна васпитача коме је сврха да друге поучи моралном животу или да их спомогне у ојачању њихове воље и карактера. Он изгледа као какав богат скоројевић коме је стало да покаже колико је и каквих блага нагомилао у току свога живота. Емерсон воли да блиста, да показује своју интелектуалну раскош и да се игра духовитим фразама. Мисто дође човеку да му каже: доста, доста, верујемо да си даровит и учеван! Али ако пишеш за нас, читаоце, остави те твоје поетске фигуре и филозофске шараде, окани се претераности у тврђењу и одрицању, не заноси се, не лутај тамо амо, него нам реци просто и јасно: шта да радимо те да и себе украсимо и друге не угасимо, што рекли стари хајдуци. Објасни нам какав треба, по твом мишљењу, да буде наш морални идеал; на какав начин да измиримо љубав према себи са дужношћу према ближњима; какво социално стање да помажемо; каквим делима да се одушевљавамо; каквим средствима да ојачамо своју вољу, у коме правцу да одгајимо свој карактер, која осећања да снажимо у себи, какву борбу да водимо и против кога, да бисмо побољшали не само свој живот него и живот