Просветни гласник

Књижевни преглед

499

твама које су пророци или о богу који јаше иверје и трунке? Кад човек чита поетска дела, он то не ради ни због какве позитивне и непосредне користи. Он од поезије не мора тражити ни тачност, ни прецизност, чак ни јасност. Али од моралисте који жели да нас упути у управљању животом, ми не можемо, без оправданог протеста, примити загонетке које треба с муком одгонетати и фразе које нас, својом сувишном концизношћу и недовољном разумљивошћу, могу лако збунити. Кад Емерсон тврди да је највиша врлина увек против закона и да је већина великих резулшаша у исшорији изведена срамним средсшвима, па то не објасни и не растумачи, онда се то може узети као пропагирање политичке деспотије или анархизма и нихилизма. И како читалац да измири то Емерсоново мишљење са тврђењима његовим о важности закона и о вредности моралних акција, која се налазе на другим местима његове књиге? Многе реченице Емерсонове тешко су схватљиве или се сасвим отимају свакој логичној анализи. „Сваки је човек свежањ муња; он је талас таласа и ватра ватре". — „Заменио је своја пијачна кола сунчаним кочијама". — „Дивна звездана прашина и магловита мрља Ориона", „судбоносна година Мизара и Алкора" „морају се спустити и морају се употребити у вашим свакидашњим мислима". — „Сукцесија мисли није ништа друго до расподела целине у каузалне редове". — „Триње од сламе и прашина почињу светлуцати и огрћу се бесмртношћу". „И сама улична проза пуна је преламања светлости". — „Боје илузија су дебело набацане". — „Цело откривење које нам је зајемчено лежи у слатком уздању које цвећем покрива падине тога понора". — „Има људи који су начињени као слих, од стицаја, предзнакова, периодицитета и слутњи". — „Нека стоји (човек) крај својих одлука са снагом земљине привлачне силе"... И таквих реченица обилно је расуто кроз цело дело, и човек непрестано посрће идући по њима, не могући ни да их схвати, а то ли да из њих изведе какво упуство за руковођење животом... Да се вратимо на претераности које су честе код Емерсона. „Научите дечка добром понашању и вештини да буде пријатан, и ви сте му дали власт над палатама и богаствима куда год се крене". — „Сви конзервативци су конзервативци због неких личних недостатака." — „Ја мислим да би, помоћу јако увеличавајућег стакла, Фрауенхофер и Др. Карпентер успели разазнаши у ембрију од чешири дана будућег конзервативца". „Сваки кочијаш је френолог, јер погледавши вам у лице зна да ли му је шилинг сигуран или не". — „Разрокаст, прћав нос, смршена коса, боја коже, одају каракшер ". — „Душа међутим садржи догађај који ће јој се десити, јер је догађај само актуализација наших мисли." Како може озбиљан мислилац и моралист износити ова и овима слична тврђења, којих није мало у овом делу? И како човек да се ослони на