Просветни гласник

Оцене и Прикази

513

Говорећи о изговарању и писању бројева, затим о формацији бројева и постајању декадних јединица, писац даје несумњиве доказе да није пажљиво прочктао ни разумео Борела. Тако се на стр. 2 Аритметике за 1-П разред каже да се при бројењу служимо речима: један, два,... девет, десет, и да се ти бројеви пишу цифрама: 1, 2,... 8, 9. Зар можемо десет бројева написати са 9 цифара? Борел није заборавио нулу, а Г. Рокнић је помиње први пут говорећи о „јединицама нултог степена", које се у Бореловој Аритметици зову „ипИез огсИпакез ои <3и ргетлег огс1ге", јер ученици првог разреда још не знају шта је степен, а још мање шта је нулти степен. Да би објаснио формацију бројева и постанак декадних јединица, Г. Рокнић узима исти пример као и Борел, т. ј. како се могу избројати овце у једном стаду, само што су Борелове речи „541 у а р1из с!е сНх сепЈашез" погрешно преведене: „Кад бисмо добили више од 9 таблица". Најгоре је објашњен значај нуле као цифре. На стр. 4 каже се: „Ако нема јединица неког степена, н. пр. десетица, као у бројаЗСзЈ, онда се то бележи цифром 0 (читај нула). Дакле пишемо разговетније ЗС5Ј = ЗСоД5Ј". Ово није разговетније написано, јер се нула може и не писати, ако се служимо скраћеницама Ј, Д, С. Борел каже то врло просто: „Пише се 503, да би се означило 5 стотина и 8 јединица, јер би 58 означавало 5 десетица и 8 јединица". У место простог и природног тумачења, писац нам даје ове депласиране фразе: „Није познат генијални проналазач нуле, али је јамачно индијскога порекла. Индијски назив зипуа (празнина) превели су Арапи са аз зНг, а одатле је постала наша „цифра". — Нула сама нема никакве вредности, она само запрема празно место, добар је и послушан слуга, који чува кућу, па нам вели: нема овде никога, ја сам сама иико и ништа, ја спречавам само приступ другима". Кад су овако погрешно објашњени основни појмови, онда ме изненађују оне многе и крупне грешке у даљем тексту. Непојмљиво је само како те грешке нису запазили стручни референти чије је мишљење Просветни Савет тражио и усвојио. Грешке су тако крупне да се не могу објаснити, а још мање правдати, претераном журбом и непажњом. Кад Г. Рокнић каже да се угледао на Борела, како је могао речи „1ез ех1гегш!:ез Р е! Р' с!и сНаше!ге зоп! 1ез рб1ез" превести овако: „раздаљине N и 5 сталнога пречника зову се полови кугле"; кад Борел каже да Геометрија проучава на телима „њихове дименсије и њихове облике", онда то не значи да она води рачука „једино о облику". На стр. 92 и 93 Аритметике за 111-1У и V разред налази се ова погрешна дефиниција продужене пропорције: „Кад се међу собом изједначе више од две размере које имају исти количник, онда постаје продужена пропорција, тако на пр. 4:12 = 5:15 = 3:9 = 7:21. Ову продужену пропорцију можемо писати и овако : 4:5 = 3:7 = 12 = 15 = 9:21." ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК, II књ., 7 и 8 св., 1923. 33