Просветни гласник

518

Просветни Гласник

пружале представу из народне прошлости. Најзад, било је римских, па и преисторијских објеката, за које су обични посетиоци веровали да су то наше народне старине. Дешавало се често да су посетиоци, нарочито из Војводине, тражили да виде круну цара Душана, сабљу Милоша Обилића, топуз Краљевића Марка, итд., и разочарани одлазили кад све ово нису у Музеју нашли. У међувремену од 1893—1895 Народни Музеј је био премештен у зграду на месту где је данас подигнут нови Университет. Ту је било више простора, збирке су боље распоређене. Вукове ствари, као и Милошеве, имале су свака своју засебну собу. У осталим одељењима били су распоређени: историјско одељење, римско и преисторијско, галерија слика, библиотека, управникова канцеларија и радионица. У дворишту су стајали распоређени споменици из римског доба. Ти споменици још нмсу пренети у данашњу музејску зграду. Године 1914, још првих дана по објави рата, пало је на Народни Музеј више граната великог калибра, и тако су упропашћене многе ствари, нарочито у, галерији слика (у соби Катарине Ивановић), у соби кнеза Милоша и Вуковој, затим чувени Кличевачки идол и урне, као и много римских златних, сребрних и бронзаних ствари. Музеј је био упропашћен, а оно мало ствари што је остало, пало је непријатељу у руке. За време окупације, аустро-угарске власти наименовале су свог мајора И. Ковачића да прикупља и чува све уметничке и историјске ствари. Тако је Ковачић све објекте које је нашао у порушеној згради Народног Музеја, као и оне заплењене у Косовској Митровици, пренео у зграду Врачарске Штедионице. Како је он те ствари чувао, види се и по томе што је, приликом евакуације 1918 г., код њега нађено два и по вагона ствари. Потписати, са Г. Мудровчићем, био је одређен да те ствари, које су се налазиле у Загребу, прегледа и што је наше врати у Београд; тако је било враћено 40 колета, ствари Народног, Етнографског Музеја, Музеја Српске Земље, Народне Библиотеке, Университета, и др. По наређењу Министарства Просвете, потписати је био и у Пешти 1920 г., и у тамошњем Етнографском, Народном и Војном Музеју нашао разних ствари однетих за време окупације. Народном Музеју је враћен 21 комад разних римских објеката, и маџарска застава коју је Книћанин 1848 отео од Маџара. Ту заставу је 1916 године послао гувернер Београда Народном Музеју у Пешти на чување, а 37 наших старих застава из I и II Устанка и 1876—1878 године, као и два мала топа (од једног од њих грађена је круна Краљу Петру), послао је Војном Музеју у Будиму. Тако се успело да се велики губитци које је Народни Музеј имао, ипак знатно надокнаде. По доласку наших власти, 1918 године, Народни Музеј је пресељен у зграду бр. 40 Кнегиње Љубице улица. Ту су ствари лежале махом у сандуцима: о излагању није могло бити ни говора, јер је зграда била