Просветни гласник

Б р . л е ш к е

525

Ручни рад у француским гимназијама. - Француски ирофесор Ле Шателие предлаже у часоиису Плава смотра (Кеуие ћ1еие) да се заведе ручни рад у програме француских лицеја и колежа. Он показује пракгичну, моралну и интелектуалну корист коју ученици могу извући из те наставе, и ево програма који је он саставио за тај нови предмет: I разред. — Радови од хартије и картона, с првим појмовима графичког цртања. II разред. — Радови у дрвету, с мерама дужине и неким појмовима организације рада. III разред. — Радови у лиму, с експерименталном студијом главних теорема геометрије. IV разред. — Радови у металу, с експерименталном студијом главних закона механике. V разред. — Радови у стаклу, у вези с електрицитетом, топлотом и механиком флуидних тела. VI разред. — Прављење хемијских апарата, са такозваним „активким" манипулацијама и неким аналитичким дозирањима. Писац чланка прецизира, завршујући, да „ручни рад не треба да буде у средњој настави циљ самоме себи", већ „само оруђе у служби интелектуалне културе". Он држи да вежбања која он предлаже, ако су упућена као што треба, „могу бити од највеће користи за образовање духа", за његово потпуно развијање и савршену равнотежу његових способности. Кинемашограф у Америци. — У службеном листу учитеља у Здруженим Државама читамо да у Америци, од 38.000 васпитних и наставних завода за ол'.ладину, има их само 6.800 који се не служе кинематографом. Већина великих фабрика (у Америци их има близу 6.000) показују документарне и забавне филмове за време часова одиора, и 44.000 цркава прате недељне предике пропагандским филмом. Неке чак замењују целу предику филмол*. Као што се види, кинематографска вештина и индустрија не умиру у Америци. Школска реформа у Ишалији. — Талијански Министар Просвете поднео је недавно министарском Савету уредбу која потпуио рефорлшше средњешколску наставу (у коју, у Италији, спадају и учитељске школе и технички институти). Све школе које данас постоје под шленима „техничке школе", „лицеја и гилшазије", „техничког института", „учитељске и допунске школе", биће замењене од 1 октобра о. г. „допунском школом", „лицејем-гимназијол\", „научним институтом и научним лицејем", „учитељскил\ институтол1 к , „девојачким лицејел1". Садања техничка школа прима лшадиће који хоће да добију техничку наставу, као и оне који хоће да допуне знања добивена у основној школи и да се спрел^е за мале службе. „Допунска шкода" одговараће салш овој последњој потреби. Из ње се неће моћи прелазити ни у техничку наставу, ни у учитељске школе. Прелга томе, настава ће се моћи лшого л\ање цепкати и распоред ће се смањити. један наставник предаваће књижевност, други науке. Задржаће се цртање, један стран језик, писање, стенографија. Полагаће се испит и из дактилографије.