Просветни гласник

Продужне школе

533

Продужна школа у другом течају већ се диференцира и приближује стручним школама, али ипак зато задржава свој васпитни карактер. Она васпитава, али се прилагођава практичним радњама ученичким, и зато изгледа као да је у целини само теоријска подлога за ученички практични рад. Према оваквом схватању задатка продужних школа треба их организовати, удесити њихов наставни план и програм и довести их у склад с онима за основне школе, што свакако није тако лак посао. Уз то треба да дође и добра дисциплина, да би школа у истини била школа, да је у њој. поред потребне благости, и реда без суровости, и лепог такта. Буде ли при томе и живот подешен за већи развитак моралног карактера, буде ли заједничких излета, шетња, заједничког читања одабране лектире, као и заједничког играња и гимнастике, онда ће се несумњиво постићи циљ продужних школа. По себи се разуме да је овде претпоставка да ће у продужним школама радити спремни наставници, учитељи, професори и нарочити стручњаци, у радно време кад у својим школама немају да раде, и то на рачун плате или засебних хонорара, ма да изгледа као да засебне награде не привлаче за интенсивнији рад на овом послу, где га има, што најбоље показују резултати садашњих продужних школа, где их имамо. На послетку, да нагласимо још две ствари: 1. Да може бити курсева за усавршавање ученика само у појединим предметима или вештинама, на пр. у цртању, свирању, певању, гимнастици, литератури, језицима, женском раду, домаћинству, итд. Ови курсеви су опет продужне школе, али једностране, јер их се не тиче морално усавршавање, већ им је више намера да ученици имају лепо занимање и да у томе проводе време, и у толико имају већу сличност са стручним школама. 2. Продужне школе, особито ове врсте, више су одомаћене за женску децу, јер је нова тежња за што већим образовањем захватила и женскиње. У новом времену нагло се развила техника, и многи женски ручни радови којима су женскиње зарађивале, изгубили су вредност, јер се више не рентирају. То је изазвало кризу у социалном положају женскиња. Култура је учинила да и човек не може да живи као некад, па не може ни брак да закључује док је млађи. И због тога је много женскиње остављено само себи. Најпосле, жена треба да помогне мужу и саветом, јер он је заузет силним пословима, да уме разумно газдовати у кући и васпитати децу, а за све то тражи се што више образовања. И тако долазе продужне школе и за женскиње, које, разуме се, не могу заменити праве стручне школе за образовање женскиња, као ни стручне школе за образовање мушкараца. Особито су опасне разне приватне школе, над којим још нема довољно ни државног надзора, и које спремају умни пролетариат, који може бити врло опасан по друштво. љуб. м. протић