Просветни гласник

592

Просветни Гласник

„У свакој основној школи говориће се тако исто о Пастеру. Могу се скупити сви ученици, кад има више разреда и кад је груписање могуће. Обратиће се пажња нарочито на моралне врлине научникове, више можда но и на сам његов рад. „У сваком случају, истаћи ће се универсалност једног дела коме све земље на свету без изузетка одају најзаслужније признање. „Уз то, биће потребно рећи како је Пастер, показујући с толико речитости улогу лабораторија за истраживање, обележио једну од битних дужности модернога друштва, која је да развије колико год може виталност ових органа преко потребних за научни прогрес; и тако ће се учинити апел на дарежљивост ученика да помогну пуном успеху народне сускрипције у корист лабораторија." Да би се олакшао посао наставника, уз циркулар су биле приложене две конференције, Д-ра Потвена и Валери-Радоа. Уз то је свима школама био послан по један примерак портрета Пастеровог, поклон једног дарежљивог богаташа. Циркулар се завршава овим речима: „Ја полажем не може бити више на то да ваши сарадници свију врста покажу више него ли ревност, праву веру, извршујући ова упутства. Ја вас молим да им то кажете, јер се тиче части школе да она да, прослави стогодишњице славног научника који јој је учинио толико части у последњем веку, изузетан сјај." Народна сускрипција у корист лабораторија за истраживање донела је преко осам милиона франака. Сташисшика виших основних школа у Француској. — Школске 1921-22, било је у Француској 469 виших основних школа: 274 за дечаке и 195 за девојчице. У току 1922 укинуто је пет школа и отворено осам нових, тако да их данас има свега 476. Кад се томе броју додаду 23 школе у Алзасу и Лорену, онда је укупан број 499. У тим школама има свега 73.002 ученика (39.123 дечака и 34.079 девојчица), од кога су броја 25.799 ученика интерни и 47.403 екстерни.

Књиге послане Уредништву: Проф. А. Станојевић, инспектор Министарства Просвете, Планина и сиорш. — Београд, издање Српског Планинског Друштва, 1923. С. 13, цена?

Исиравка. — У прошлој свесци, у чланку Француска наука, на стр. 454, ред 25, стоји: „када је чувеним Нантским Едиктом", место: „када је укидањем чувеног Нантског Едикта".

БИБЛИОГРАФИЈА

Уредаик, СВЕТИСДАВ ПЕТРОВИЋ Душанова улица бр. 5, Београд.

Државна Штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Сдовенаца, Београд,