Просветни гласник

Јавна говорница

591

ђ) Као референт за оцену Мочникове аритметике у преводу Г. Милана Вељковића, професора, поднео је Савету 28 јануара 1897 реферат, који је прочитан на 681 састанку Савета 12 фебруара 1897, а штампан у Просвешном Гласнику те године на страни 128—130. И опет Стеван Давидовић доказује да не ваља ни оригинал ни превод. с) У трећем реферату од 26 априла 1897, а који је прочитан у Савету на 693 састанку и штампан у Просветном Гласнику на страни 492—497 за 1897 г., подноси мишљење да не ваља ни превод Мочникових уџбеника Г. Г. Ђоке Анђелковића, директора, и професора Косте Стојановића, Драгомира Обрадовића и Аћима Стевовића. (1) После свега тога, Стеван Давидовић без икаквих обзира преводи сад те исте уџбенике и подноси их септембра 1897 преко свога издавача М. Стајића, књижара, Просветном Савету. е) Поводом његове тужбе суду утврдио сам и ова факта: Стеван Давидовић је у тригонометрији од 42 члана просто превео 38 из Шпилмана, а у аналитичној геометрији од 67 чланова опет је из Шпилмана 59 просто превео, па је на једној и на другој књизи ставио наслов: „Написао Стеван Давидовић". Па зар се од овога господина може очекивати савесна критика? А није онда ни чудо што он измишља некакве немачке речи као „2ипаћте с1ег КоогЉпа1:еп", које је тобоже неко превео са „презиме координата", само да би постигао што већи ефект! После свих ових факата, остављам Вамз, Господине Уредниче, да Ви и читаоци Просвешног Гласника оквалификујете „савестан" рад мога критичара. 1 септембра 1923 г., С поштовањем у Београду. ђорђе п. рокнић

БЕЛЕШКЕ

Пасшерова ирослава у францусчим школама. — Француски Министар Просвете упутио је, поводом скорашње прославе Пастерове стогодишњице, следећи распис ректорима: „У тренутку кад се Влада спрема да да највећи сјај прослави Пастерове стогодишњице и када је, из целога света, најављен, за прославу у Паризу и Стразбургу, долазак знатног броја страних делегата и научника, учинило ми се оправданим да позовем и школе да одаду нарочиту пошту славној успомени онога који их је, будући и сам професор, прославио својом славом. „Ја сам дакле одлучио да 25 мај 1923, почетни дан светковина, буде посвећен, у школама и заводима јавне наставе сваког рода и сваке категорије, прослави Пастерова живота и његова рада. „На Университету ће се одржати конференције за студенте, као и за публику, ако вам се учини могућним да је позовете. „У лицејима, колежима, учитељским школама, нижим основним шкопама, конференције ће одржати стручни насгавници које ћете одредити ви или инспектори Академије.