Просветни гласник

Три школе у Холандији

541

Кад се помисли да ове школе првенствено служе оној деци чије су породице материално слабо ситуиране и где мајка не може много да се посвећује разонођењу своје деце и буђењу и обрађивању њихове интелигенције, онда није тешко увидети колика је корист од ових ведрих, насмејаних, естетски савршено уређених школа, које, поред других великих користи које дају младој дечјој души, буде у њима ведрину, добро расположење, стварају једно ружичасто стање у њој, које се по некад не изгуби сасвим ни у најтежим часовима доцнијег живота. Те лепе ружичасте слике, ти мили ведри тренуци, сијају по некад до краја наше егзистенције, као угашена сунца која више не греју, али која буде у човеку сећање на топлину минулих дана, и тим самим враћају у човека извесно спокојство и поверење у људе. Стварати и давати људима срећно детињство, пурпурно сјајну зору живота, један је од највећих задатака и најлешлих мисија које нам је свима живот доделио. Трећа школа о којој желим да говорим овде и за ко.јом вапије ■сва наша земља, у погледу лепога не представља никакав нарочити образац, али у погледу здравственом могла би се ставити у ред светилишта живота. То је основна школа за туберкулозну децу у Скевенингену. По важности њеној и по мисији коју врши, помислиће се да је то ко зна како скупоцена зграда, са некаквим ванредним инсталацијама. Међутим, ништа од свега тога. Иза пешчаних дуна, заштићена једним шумарком, диже се једна дрвена кућица, са једно три четири одаје, у којима се, кад пада из. неба, држе класе, руча се, има соба за тоалету и канцеларија за наставничко особље. Уз ту кућицу има једна подужа отворена галерија, покривена кровом од терисане хартије, у којој се налазе наслоњаче од трске, где ученици леже, и сто и столица за учитељицу, која предаје на отвореном ваздуху и пропитује децу, која одговарају лежећи. Како је клима у Холандији далеко од тога да буде добра, имају у земљи ископано, од прилике један метар дубине, можда и мање, заштићено с оне стране одакле ветар долази с мало багремова и борића, неколико простора у којима се налазе игралишта крокета, тениса и других дечјих игара; у другима класе с клупама и таблом, у трећима опет дугачке наслоњаче од трске за лежање, у четвртима прости столови и клупе за трпезарију. И са овим, цела инсталација се завршава. По предратним ценама, сем терена, све скупа, зграде и учила и сва инсталација, ни у ком случају не би прешло суму од 20.000 динара. У ову школу долазе на учење сва деца кандидати туберкулозе из свих школа не само из Скевенингена, већ и из Хага, пошто је веза између ова два места необично добра.