Просветни гласник

550

Просветни Гласник

школских теорија. Пошто су социалисте изгубиле своју већину у градском већу на изборима прошлога октобра, изгледа да ће наступити црни дани по ОететзсћаћззсШе. Још од априла 1922 год. Шсћ$1а% се бави једним државним просветно-школским законом који ће утврдити суштину заједничке школе. Главна ствар је да ли ће ова школа бити конфесионална или не. Израз Оететзсћаћ$зсћи1е (ова школа је изван свега не-конфесионална) увек се употребљава да се опише тип школе који су реформатори ради да усвоје. У данашњем правцу популарног расположења изгледа да ће се тешко усвојити овако радикалан тип школе као што је Оететзсћаћззсћи1е, и чини ми се да ће проћи много и крвавог времена док се овај школски план усвоји за читаву Германију. По свој прилици да ће досадања пропаганда за Оететзсћаћззсћик морати бити стрпљивија, бар све дотле док се мало не утишају политичке прилике. Хамбург, тај најслободоумнији град у немачкој држави, може и треба да и даље настави своју многообећавајућу просветношколску политику у својој демократској атмосфери. Ми Срби, Хрвати и Словенци зацело би требали да имадемо бар по једну сличну експерименталну школу у Београду, Загребу и Љубљани, а можда и у Сарајеву, Суботици, Новом Саду и Осеку, као покушавалишта и демонстративну школу на којој би се вежбали и студенти наших университета, богословија и учитељских завода. И тек онда када би та експериментална подузећа показала позитивне резултате, требало би их пропагирати и у осталим местима наше слободне и демократске Краљевине. Овака подузећа зацело би била дивна прилика и за наше научно проучавање и за нашу педагошко-просветну кооперацију университетских, средњешколских и основних наставника са родитељима њихових питомаца. д. р п. р. радосављевић.

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ, ЊИХОВИ НАСТАВНИЦИ И ЂАЦИ У СРБИЈИ, ЦРНОЈ ГОРИ И ВОЈВОДИНИ 1921—22 ГОДИНЕ \ После успелог приказа средњих школа у Србији, Црној Гори и Војводини који је објавио у Просветном Гласнику Г. М. Петковић, неће бити на одмет да се прикаже и стање основннх школа. Само, овде једна неопходна потребна напомена: док је Г. Петковић за прикупљање података дао одштампати нарочите, опширне обрасце, статистика основних школа прикупљана је на основи једне старе методе која ни у колико не одговара сврси: методе бележења само бројног стања школа, наставника и ђака. Хпгиенско, материално, социално стање наставника, ђака и школа није у опште узимано у обзир. Па и то није највећа мана ста-