Просветни гласник

Ватрослав Јагић

601

Штета је што нам Јагић у овом правцу није дао више и нешто веће, што би дало могућности његовим разноврсним знањима, здравој критичности и несумњивом непосредном осећању старине, удруженим на једном послу, — да осветле већи део наше прошлости.

Али из засебних натписа Јагићевих дела тешко би се могла добити јасна претстава колико је Јагић знао, колико је помагао да се развију проблеми словенске филологије најразличније врсте. Још пре издавања свога Архива Јагић је био стални хроничар развитка словенске филологије. Већ у 1-вој књизи Књижетика (од 1864 год.) он штампа своје критике на дела из словенске филологије, и то продужује и у осталим књигама, а у II књизи даје и преглед под називом 81оуеп$ко јег1ко$1оу1је. Кга1ак ћ151:опско-Шо1о§1с1а пасгћ Од почетка излажења Ка&а Југослов. Акад. Јагић обавештава читаоце, често у врло исцрпним критикама, о кретању и напредовању словенске филологије уопште; а у 1-вој књизи Архива већ, он, поред извесног броја критика, даје исцрпан Библиографски преглед дела из обласши словенске филологије и словенских сШарина, почевши од 1870 год. (Агсћ. I, 465—607). Било би тешко набројати на чему се Јагић зауставља у својим критикама, рефератима и приказима у многобројним свескама свога Архива, дајући обично врло занимљиве нове податке и нове погледе. Да би .се добила, ма и приближна претстава, о чему је Јагић мислио и писао само у једној књизи свога часописа, навешћу његове критике и приказе само из Х-те књиге Архива. Ту он приказује рад Вондраков о језику старословенских споменика, Смаљ-Стоцкога — о садржају кодекса Ханкенштајновог, критикује словенски део у упоредној граматици Бругмановој, Брантову редакцију Миклошићеве граматике на руском, предавања проф. Григоровича о словенским језицима, Книшекове прилоге о песмама „Кралодворског" рукописа, Патерин Сватовитски рукопис, Гебауерове расправе о заменичкој промени у старочешком и о промени основа на о у њему, Бартошеву моравску диалектологију, Прусикову расправу о пореклу имена „Чех", Вимазалов правописни чешки речник, Голову историску оцену песама кралодворског рукописа, Веселовског о историји романа и приповетке у грчковизантиском периоду, Лецејевског о гласовној вредности носних самогласника у старопољском, Карловича о пољским именима места, Ржонжевског — Златни век дубровачке књижевносши, Голубинског — Свеши Констаншин и Мешодије, словенски иросвешишељи итд., итд. Сви словенски језици, језик уопште, књижевност, не само општа и преводна у општим прегледима него у појединостима — све то улази у круг његових оцена. Ја овде нисам навео ни половину скраћених назива из једне књиге Архива; колико има таких прилога, када се помисли да је Јагић издао 37 књига свога Архива!