Просветни гласник

612

Просветни Гласник

ријских појава и струја (на пример, антична демократија, феудално уређење, папство и црква, крсташки ратови, препорођај, француска револуција, итд.). Било би од велике користи да наши университетски професори опште историје објаве своја предавања или опште прегледе и уводе, као што је учинио Г. Петар Бицили, пређашњи университетски професор за Општу Историју у Одеси, а сада у Скопљу, објавивши свој језгровити и занимљиви Увод у Свешску Исшорију (Београд, Геца Кон, 1923). Све би то полако дало ширу и здравију подлогу за гимназијску наставу опште историје. Најзад, треба споменути да има ђака који довољно познају неке од страних језика, и то су већином најбољи ђаци. То би требало искористити на такав начин да се извесним ђацима препоручи, норед читања ових збирака и читања радова, оригиналних и преведених, из опште историје (или у вези с њоме), који су за њих згодни (нпр. Тенова Филозофија Умешносши, Г. Слободана Јовановића наведено дело, Г. Бицилиа наведено дело,. неки чланци Г. Богдана Поповића, Словенска Мишологија Луја Лежеа, Сењобоса Исшорија просвећености, игд.), још и читање неких општих радова или монографија на страним језицима (на пример појединих делова из Пфлуг-Хартунгове или Хелмонтове Светске Исшорије, из Опшше исшорије Лависа и Рамбоа; КеџоШшп од Луја Маделена, и ваздан других). Прочитавши извесну монографију или одељак неког општег прегледа, ђак би могао реферисати усмено пред разредом о томе што је он дознао; наставник би онда ставио на то своје примедбе; или би се двојица ђака упознала с једним истим делом, и на писмени реферат једног други би ставио своје примедбе, па би најзад дискусију резимирао на згодан начин сам наставник. Ово би допринело много живости историјске наставе и учврстило би у сазнању ученика пређено градиво. Завршавајући ове кратке и скромне белешке, формулишем своје закључке: 1) за историјску наставу неопходно је да се у свима гимназијама уреди историјски кабинет; 2) да се овај кабинет снабде мапама, сликама, моделима, и то да се у изради ових слика и модела употребе снаге и способности самих ђака под надзором и руковођењем наставника историје и цртања; 3) да се спреме и оштампају збирке извора за школску употребу на српском језику, збирке историјских чланака и монографије о најглавнијим народима, добима, итд.; 4) да се школске књижнице снабду школским збиркама извора за стране школе, најважнијим класичарима страних књижевности, главним светским повесницима (Р11и§ћ-НагШп§, Не1то11;, и др.) и одабраним монографијама; 5) да се приреде и препоруче лектире из историје, и на основу лектире да јјаЦи спремају, по предлогу и упутствима наставника, било