Просветни гласник

Словенци и њихова књижевност

613

писмене било усмене реферате на разне теме 1 ); ти реферати ће бити читани пред разредом и подвргнуће се наставниковој критици. То су, признајем, доста широка дезидерата, али мислим да она нису претерана у целини, а при доброј вољи наставника и стручних кругова, помоћу Министарства и издавачких књижара, она су у многом остварљива. алексије јелачић

СЛОВЕНЦИ И ЊИХОВА КЊИЖЕВНОСТ I Нама, Србима, словеначки део нашега народа најмање је познат. Ми њима такође. Та долази услед велике удаљености и тешких верских и политичко-културних прилика под којима смо, одвојени једни од других, живели од доласка на Балканско Полуострво до скора. Међутим, по прошлости, пореклу и крви, Словенци чине са Србима и Хрватима „једну нацију са два књижевна језика и три имена". Срби и Хрвати имају један језик са две азбуке, а Словенци засебан књижевни језик, који стоји „на ивици српско-хрватске цивилизације", и у себи чува још многе типичне црте старословенског језика. Као један део наше народне целине, Словенци заузимају најзападнији део Балканског Полуострва: Крањску, Корушку, Штајерску, Истру и Горицу са Трстом. Некада су настањивали простор од 60.000 км. 2 ; данас заузимају око 25.000 км. 2 , и то: „у ширини једва 225 км. 2 , а у дужини само 130 км." 2 ". Раније их је било много више, данас броје око 1,500.000 душа. После Лужичких Срба, то је најмалобројнији део југословенског народа, а уједно и најнесрећнији. Јер док су сви Срби и Хрвати, више мање, слободни и уједињени, Словенци су још једним делом робови: Талијани им држе Истру и Горицу са Трстом, највећим словеначким градом, а Немци су им назови нлебисцитом уграбили Корушку — колевку Словенства — Ра1:па Зс1ауогит. У прошлости, својим географским положајем, Словенци су били камен спотицања Талијанима у Истри и будна стража надирању Немаца у Корушкој ка Јадранском и Средиземном Мору. Живећи тако између Ј ) Ево неколико примера тема за VII разред: „Упоредна карактеристика реформације XVI в. у различним земљама"; „Католичка реакција и њена средства борбе";. „Културни препород XVI в."; „Освојење Америке у XVI в."; „Две енглеске револуције XVII в."; „Век Луја XIV"; „Петар Велики у Русији"; „Фридрих Велики у Пруској"; „Марија Терезија и Јосип II"; „Постанак и уређење Северо-Америчке Уније"; „Главне политичке и историјске мисли Монтескија" ; „Главне филозофске и политичке мисли Русоа"; „Француска револуција: 1789—92; 1792-94; 1795-99"; „НаполеонГ'; „Наполеон I и Срби"; „Наполеон I и Југословенство" (илирска краљевина); „Источно питање"; „Улога Аустрије на Балкану", итд.