Просветни гласник

Словенци и њихова књижевност

617

у немачке школе, где норед латинског уче немачки. Војска и папска пропаганда учинише своје: Словеначка, хришћанска и словенска земља, поста земља католичанства. И векови: друга половина XIII, XIV и XV, то су најцрњи векови словеначке народне историје и књижевности. То су векови робовања душе и тела, доба гњурања у немачко море понемчавања. Јер све беше туђе — немачко: вера, власт, школа, званичан језик. Само народна књижевност, која је живела у живој речи народној, чувала је успомену на далеку њихову прошлост и певала о свима догађајима свога народа. У лепој Словеначкој завлада мртвило, општа несрећа и расуло. Намети беху све већи, спахијски зулуми све тежи. Обезглављен народ бунио се, али узалуд; борио се против својих племића у њиховим тврдим замковима и против Турака који почеше у то доба надирати у Словеначку. Све беше узаман. Народ би остављен самом себи и тражаше једино заштите у Богу и у вери, коју раздираше симонија и безвлашће. IV Реформистички покрет, који је утицао на развој духова Европе, јако је утицао на духовни живот Словенаца. Његова отаџбина била је Немачка, њен зачетник Јован Лутер. Реформација је значила реакцију католицизму, тражила да се стане на пут покварености која тада владаше у цркви, и да се човек стави у бољи положај, ослободи ропства духовног и телесног и буде слободан. Лутер поче верску револуцију у Немачкој, и његово учење — протестанска вера — нађе одјека ван Немачке и продре и у Словеначку, која је у то доба била саставни део немачког царства. Нову веру прихватише сви: и племићи и народ, који у новој вери гледаше спас од тешког економског и социалног стања. Нова вера изазва појаву књижевности верско-полемичког карактера: народни словеначки језик узе се као средство за пропагирање принципа нове религије. Чак се у Љубљани основа прва штампарија ради штампања књига на словеначком језику, у циљу ширења протестанизма. Овај верски покрет даде словеначкој књижевности првога, по времену и важности, писца, Приможа Трубара (1508—1586). Он први почиње да пише и штампа дела на словеначком језику. Као присталица Лутеровог учења, прогнан из отаџбине, он се склања у Немачку и отуда шаље књиге без потписа. У предговору Новог Завета 1557 г. Трубар вели: „Бог ми је сведок, драга браћо, да сам још у оно доба када сам у вашој средини проповедао словенским језиком, а по немачким и латинским књигама, небројано пута уздахнуо и подизао своје молитве ка Господу Богу... да би Он погледао милостивим оком на бедни, прости, простодушни народ и даровао му милост, не би ли и он могао читати