Просветни гласник

626

Просветни Гласник

великом прирасту је исти као и код наставника. На треће место долази округ руднички, са 160% вишка. У опште узев, руднички округ има сразмерно највећи вишак како у школама тако и у наставницима и ђацима. У јужној Србији број школа највише се увећао у округу тиквешком: за 380%. Тако огроман проценат увећања настао је због тога што су 1918/19 год. у томе округу радиле готово само неке градске школе, а све остале, по селима, ближе ратишту, биле су или до темеља срушене, или толико оштећене да је у њима сваки школски рад био немогућ. Осим тога, и тиквешком округу припојен је после 1918/19 школске године један нов, велики срез — струмички. Колико је велики тај прираст у округу тиквешком, види се и по томе што је највећи прираст у школама предратне Србије за читавих 280% мањи од прирастау тиквешком округу. На друго место, у погледу прираста у школама Јужне Србије долази опет један округ који се налазио у самој ратној зони: то је охридски округ, са 210'5% вишка. Наравно, разлози толиком прирасту скоро су исти као и они у округу тиквешком. На треће место долази округ косовски, са 144 - 4% вишка. Но овако утешан рад на подизању просвете у појединим окрузима Јужне Србије губи много кад се узме у обзир да има два округа у којима је знатан мањак у школама 1921/22 школске године према стању од пре четири године: то је округ кумановски са 18 6% и брегалнички са 17-7% мањка. Није тешко нагодити прави узрок том жалосном стању.-Д-р Рајс, у своме недавном публикованом извештају о приликама у Јужној Србији, тврди да је један од најглавнијих узрока несређеним приликама у тим крајевима тај што се не посвећује довољна пажња културном и просветном подизању тамошњега становништва. То је истина; али је исто тако истина да кривица за такве прилике не лежи никако на просветним факторима, чија воља да се тим крајевима помогне није сама по себи довољна, већ мора бити подупрта озбиљним радом фактора који су у првом реду позвани да заштите бар живот тамошњих просветних радника. Прираст насшавника био је највећи у округу тиквешком — 275%, и, нешто мањи, у охридском — 269 4%. Као што се види, та два округа и у погледу наставника стоје на првом месту. На треће место долази округ кумановски, са 171*1%, и за њим брегалнички, са 167'8% прираста, што је нарочито интересантно. Јер, док се у оба округа показује зиатан мањак у школама, опет се у оба показује знатан вишак у наставницима. То значи: све школе после повлачења Бугара из тих крајева осгале су недирнуте, али су многи наставници, по народности Бугари или Македонци, који су се сувише експоновали као бугарски пропагатори, морали повући заједно са бугарском војском, и тако оставити школе празне; а, пошто за попуњавање тих школа непосредно иза споменутих промена није било довољно наставника, то је попуњавање бар неких школа вршено тек у току 1920,1921 и 1922 године. Најмањи