Просветни гласник

Основне школе 1921—22 г.

625

нистарства Просвете није могао да дође до података о школама у Црној Гори за 1918/19 годину, као што се у опште тешко дошло до њих и за предратну и Јужну Србију. Што се тиче Војводине, рад на прикупљању статистике могао се организовати тек онда кад су се школски закони који вреде за Србију протегли и на Војводину. Па, и после тога, тешко је било доћи до статистичких података из Војводине, што је несумњиво кривица школских надзорника. Да би се видело колико је то истина, наводимо да је цео приказ школа у Војводини рађен без података о школском срезу вршачком, јер надзорника за тај срез Министарство све до сада није могло нагнати да пошаље податке које је дужан био послати још у јулу прошле године. Ни сви окрузи у предратној и Јужној Србији нису потпуни што се тиче података о школама за 1918/19 годину, јер неки школски надзорници нису послали податке; а који су то, види се из „напомене" на последњој табели. Међутим, то не мења много однос података за 1918/19 годину и 1921/22. У предратној Србији број школа од 1918/19 год. до 1921/22 год. увећао се највише у рудничком округу: за 105%, затим у крајинском за 79'5°/о, и крушевачком за 7Г1%. Мора се, на жалост, констатовати да има један округ у коме је мањи број школа ове школске године но што је био 1918/19 год.: то је тимочки округ, у коме је 1918/19 год. било 80 школа, а 1921/22 год. 79 школа, дакле указује се мањак од 1-3%. Иначе, најмањи вишак у школама има округ топлички —• 2 - 7%, а за њим ужички, 5'2%. Не у истом сразмеру са школама, вишак у наставницима највећи је у смедеревском округу, где је 1918/19 год. био само 71 наставник, а 1921/22 184 наставника, — дакле више за читавих 159 - 1%. Прве споменуте године у томе округу радио је, просечно, сваки наставник са 104 ђака, а 1921/22 са 62 ђака. — Иза смедеревског округа, број наставника се у четвртој години после рата повисио највише у пиротском округу — за 150%; али, овде се мора имати у виду да је читав један велики школ:ки срез (царибродски) припојен округу пиротском иосле 1918/19 год. Најмањи вишак у наставницима има округ подрински 10*б°/о- Иза њега долази округ тимочки — 28*8%, и округ београдски — 35-4%. Врањски округ, у коме је прираст школа и наставника био осредњи, сшоји у иогледу вишка ђака на арвоме месшу у предратној Србији. Док је 1918/19 год. имао тек 5385 ђака, четири године касније има их 15.836 — дакле 194% вишка. То долази отуд што је округ врањски у рату највише страдао од Бугара, који су систематски расељавали и уништавали становништво тога округа. Осим тога, округу врањском припојен је и један нов срез — босиљградски. Као и код наставника, и код ђака пиротски округ долази на друго место, са 1867% вишка. Разлог тако просветнп гласник , и књ., св. 10 1923. 40