Просветни гласник

624

Просветни Гласник

У току школске године изостало је највише и мушких и женских у Црној Гори (19*6%). а најмање у Војводини (9-7°/ 0 ). У опште, женских је, осим у Војводини, у све три покрајине изостајало више од мушкараца. У предратној Србији тај је вишак знатан; тако, мушких је изостало 12-8%, а женских 19'2%. Према напред изнесеном размеру најревносније су похађали школу ђаци у Војводини, — на крају школске године 90-3°/ 0 од уписаних — а најнемарније у Црној Гори, где је само 80-4% ђака било на крају школске године. Најбољи успех — ако се као мерило узме прелазак у старији разред — постигли су ученици у предратној Србији, где у старији разред прелази 87 - 8%, а најлошији у Јужној Србији — 79'6%. Од ученица најбољи успех су постигле оне у Црној Гори, где у старији разред прелази 83-6%, а најлошији опет у Јужној Србији — 79-4%. Разлог најбољем успеху ученица у Црној Гори могао би бити у томе што је проценат ученица у односу према ученицима 1:4; значи да у Црној Гори похађају школу претежно само она женска деца код које постоји јака воља за образовањем, па је и успех ту лакши но код деце која су обвезана за полазак школе. У опште узев, најбољи усиех постигли су ђаци у предратној Србији, где остаје да понови разред само 13*6%; затим у Црној Гори — 14 - 8%; у Војводини •-— 18%; а најлошији успех постигли су ђаци у Јужној Србији, где остаје да понови разред 20-4%. На једну школу највише ђака долази у Војводини — 170, а најмање у Црној Гори — 75. Из тога се може закључити да су школске зграде у Војводини прављене са више одељења, а у Црној Гори претежно са једним одељењем. Најиовољније услове за успешан рад у школи имали су наставници у Црној Гори, где на једног наставника долазе само 33 ђака. У Јужној Србији број ђака који долазе на једног наставника одговара законским прописима, јер износи 40 ђака на једног наставника; међутим, у предратној Србији и Војводини број ђака прелази преко законом одређеног максимума и износи за обе покрајине 55 ђака на једног наставника. Што је и поред тога у предратној Србији постигнут најбољи успех у школском раду, може се тумачити тиме што су наставници у предратној Србији релативно боље квалификовани од оних у Црној Гори. Да би прегледно приказали односе мушких, женских и мешовитих школа; школа са 1, 2, 3, 4, 5 и 6 разреда; учитеља и учитеља; наставника који су радили са 1, 2, 3 и 4 разреда, итд., по окрузима, ми смо изнели једну табелу (в. прошлу свеску Просвешног Гласника, стр. 560 и 561) из које се види највећи и најмањи ироценат њихов. Паралела између ове школске године и прве послератне (в. прошлу свеску Просветног Гласника, стр. 562) могла се повући једино с обзиром на школе, наставнике и ђаке у предратној и Јужној Србији; Црна Гора није могла овде да дође у обзир, с тога што Одсек за Статистику Ми-