Просветни гласник

Основне школе 1921—22 г.

623

предратној Србији за читавих 10% мањи од процента сталних учитељица зато што су мушкарци морали напустити школе ради одбране земље и тако изгубити прилику да своје школовање доврше? Број п ривремених учишеља највеки је у предратној Србији (14*8°/ 0 ), знатан у Војводини (13'4°/ 0 ), а најмањи у Црној Гори (2 - 3%). Тако исто најмање иривремених учишељица има у Црној Гори (4 - 3%), затим нешто више у предратно] Србији (4*6%), а највише у Војводини (12 - 9%). Број учишеља-вршилаца дужносши у Војводини и предратној Србији је минималан (1% и 1*9%, док се у Црној Гори пење на 17-4%, а у Јужној Србији чак на 22-9%). То су, у главном, већ споменути муслимански вероучитељи, који због својих недовољних квалификација не могу по закону ни рачунати на то да им се положај промени на боље. Исти сразмер је и код учишељица-вршилаца дужносши. У Војводини, проценат њихов не достиже ни 1% (08%), ау Црној Гори износи 10%, да се у Јужној Србији попне на 16*5%. Тако велики њихов број у Јужној Србији долази отуд што су у државну службу примљене многе бивше егзархијске учитељице које, такође, немају законом прописане квалификације. Однос између сшановника и насшавника био је најиовољнији у Војводини — један наставник долази на 583 становника, — а најнеповољнији у Јужној Србији, где један наставник долази на 874 становника. Интересантно је да Црна Гора у том погледу стоји много боље од предратне Србије; јер, док у Црној Гори на једног наставника долази 626 становника, у предратној Србији на једног наставника долази 836 становника. Пре но што пређемо на проматрање разних односа међу ђацима, нагласићемо ово: досад ни једна статистика није водила рачуна о школским обвезаницима, тако да се њихов несумњиво велики број не може ни приближно одредити. Колика је то погрешка, није потребно нагласити. Свакоме је јасно да, док се број школских обвезаника не установи, не могу се никакве ефикасне мере предузимати ради побољшања наших лоших просветних прилика. Из предњих табела види се да је највећи апсолушни број уписаних ђака био у предратној Србији — 205.256, — а најмањи у Црној Гори 24.394. Иајвећи релативни број уписаних ђака био је у Војводини, где је на хиљаду становника долазило 94 ђака; затим долази предратна Србија са 66, Црна Гора са 53, и на послетку Јужна Србија, где на хиљаду становника долази само 46 ђака. Сразмер између уписаних ученика и ученица био је најповољнији у Војводини: скоро једнак број и једних и других (ученика 51*2%, ученица 48'8%. Најнеиовољнији је сразмер ученика и ученица у Црној Гори, где има % мушких, а тек 1 / 5 женских (79 - 7 : 20'3).